View allAll Photos Tagged su
On 10 July 1992 the 159th Guards Fighter Aviation Regiment left Stargard, Poland. 39 Su-27 Flankers went to Petrozavodsk which is to the north east of St Petersburg.
A formation of venezuelan airforce SU-30. April 2009
19 de abril de 2009. Una de las ultimas fechas donde volaron tantas unidades de SU-30 al mismo tiempo
Ci sono due specie di persone.
Ci sono quelli che vivono, giocano e muoiono.
E ci sono quelli che si tengono in equilibrio sul crinale della vita.
Ci sono gli attori.
E ci sono i funamboli.
[Neve - Maxence Fermine]
Immagine protetta da copyright © Francesca De Sandoli.
Scan of one side of a Sukhoi A4-sized poster. To purchase this poster, go to ebay.us/51mh4U and place a bid please.
Estaban ahí recogiendo el confeti que habían tirado en la boda, es la primera de tres que iré subiendo poco a poco.
Besos!!!
Pokretači i nosioci napretka su bitni faktori za voćarstvo
VODEĆE SORTE KRUŠKE
Među brojnim umereno-kontinentalnim voćnim vrstama, kruška zauzima jedno od centaralnih mesta u ljudskoj ishrani. Ona je od starina gajena u baštama ljubitelja voća na svim kontinentima. Kruška je jedna od najstarijih voćnih vrsta. O rasprostarnjenosti kruške i značaju njenih plodova u ishrani anatičkih naroda pisali su Plutarh i Plinije pre naše ere. Kruška (Pyrus sp.) vodi poreklo iz Azije. Severozapadni priplaninski predeli Himalaja odlikuju se velikim bogastvom formi kruške. Ksnije se sa ovog područja širila u Iran, Malu Aziju, pa preko Grčke u Evropu i na ostale kontinente. Prepostavlja se da su prve pitome kruške donete iz Grčke i Turske, a kasnije i iz Italije. Morfološko - biološke osobine kruške Kruška je dugovečna voćka koja u povoljnim ekološkim uslovima može da živi do 200 godina. Njena kruna može da dostigne velike razmere ( do 20m visine). Uprirodi se razvija piramidalna ili široko piramidalna kruna. Kruška prorodi posle 4-6 godina, što zavisi od podloge, sorte i primenjene tehnike gajenja. Kruška kao višegodišnja drvenasta listopadna cvetnica sastoji se od vegetaticnih i frutifikacionih oragana. Vegetativni organi su koren, stablo i list, afruktifikacioni organi su cevt,seme i plod. Koren je osnovni vegetativni organ kruške. Koren učvršćuje biljku u zemljište i iz zemljišta, usisava u vodi rastvorene mineralne hranljive materije i prenosi u stablo. Kruška obrazuje vertikalni i horizontalni koren. Vertikalni koren prodire duboko u zemljište i slabo se grana, dok se horizontalni razvija paralelno sa površinom, dobro se razgranjava i obiluje korenovim dlačicama. Kruna se sastoji od skeletnih (debljih i jačih) i tanjih obrastajućoh grana na kojima su pupoljci, lišće i plodovi. Kruna kruške je različite veličine, strukture i oblika, što yavisi od naslednih osobina sorte a zatim od podloge, položaja, zemljišta i visine debla. Rodne grančice kod kruške su: vite rodne grančice, krute rodne grančice, prštenasti izraštaji, rodni kolači i složeno rodno drvo. Rodno drvo koje nosi rodne grančice sa starošću smanjuje produkativnost. Najproduktivnije rodno drvo je do 8 godina starosti, mada je taj vek kod nekih sorti znatno kraći i svodi se svega na 4 godine. Cvetanje. Sve sorte krušaka ne cvetaju istovremeno. Na početak, tok i trajanja cvetanja posebno utiču meterološki činioci i biološko nasledne osobine sorte i podloge. U našim agrotehničkim uslovima kruške cvetaju u drugoj dekadi aprila. Prema vremenu cvetanja, sve sorte krušaka podeljene su na 4 grupe: ranocvetne, srednje ranocvetne, srednje poznocvetne i poznocvetne. Odnosi oplođivanja. Sve sorte su samobesplodene (autosterilne). Tako da su sve sorte krušaka upućene na oligamno oplođavanje ( stranooplođavanje) to je poznavanje perioda njihovog cvetanja i odnos oplođenja od ogromnog značaja, zato što se međusobno mogu oploditi onda kada se vreme cvetanja pojedinih sorti podudara. 2.2. Ekološki uslovi za gajenje krušaka Da bi se postigli visoki i ustaljeni prinos i dobar kavalitet plodova kruška zahteva umerenu klimu sa dosta sunca i toplote i dovoljno vlage. Dobro uspeva na niskim i na višim nadmorskim visinama, čak i do 1000 metara. Najbolja aktivnost korena je pri temperaturi od 15-180C. Kruška zahteva dosta svetlosti a to se vidi i po tome što većina sorti ima retku i visoku krunu. Svetlost pozitivno utiče na kvalitet plodova. U nedostatku svetlosti obrazuje se manji broj cvetnih pupoljaka. Potrebe kruške za vodom mnogo su skromnije nego kod jabuke. Njen kren je dublji te može uzimati vodu iz dubljih slojeva. Najbolja su umereno vlažna zemnljišta. Kruška je priličan probirač u pogledu zemljišta i ako uspeva na različitim zemljištima. Da bi se postigao visok prinos i dobar kvalitet plodova kruška zahteva plodna, duboka, dovoljno propustivljiva i umereno vlažna zemljišta. Vodeće sorte krušaka: Rana moretinijeva ( Butira Precoce Morettini) - Italijanska je sorta, uvedena u proizvodnju početkom šezdesetih godina. Plodovi zru krajem jula. Srednje su krupni i kruškastog oblika. Osnovna boja pokožice je zelenkasto žuta, sa sunčane strane prekrivena bledim rumenilom. Meso je sočno, topivo, slatko nakiselog ukusa i veoma dobrog kvaliteta. Drvo je srednje bujno. Sa dunjom nema dobar afinititet pa se kalemi preko posrednika. Trevuška ( Willam) - Francuska je sorta, otkrivena daleke 1862 godine. Plodovi zru početkom avgusta. Srednje su krupni i ovalno čigrastog oblika. Osnovna boja pokožice je zelenkasto žuta sa sunčane strane prekrivena crvenilom. Mezorkap je sočan, topiv, slatko nakiseo i aromatičan. Plodovi su pogodni kao stono voće, koriste se i za preradu, posebno u kompot, đžem i rakiju. Drvo je kržavo i izrazito sklono partenokapiji. Nije dovoljno kompatibilna sa dunjom. Viljamovka (Willam) - Nalazi se na vodećem mestu na sortnim listama svih zemalja sveta gde se gaji kruška. Danas se smatra „kraljicom“ krušaka jer plod ima polivalentnu upotrebnu vrednost, kakvu nema ni jedna do danas poznata sorta kruške. Plodovi za berbu pristižu u poslednjoj dekadi avgusta, ali ih je zbog sklonosti opadanju pred berbu, potrebno brati 7-10 dana pre. Srednje su krupni do krupni, prosečne mase oko 180 g i ujednačeni. Oblika su kruškastog, ali nepravilnog izduženog sa neravninama po površini. Na drvetu, plodovi su zelenkasti, a u fazi tehnološke zrelosti dobijaju slamasto žutu boju koja je sa sunčane strane prekrivena blagim rumenilom. Na pokožici ploda nalaze se sitne i guste tačkice koje joj daju posebnu atraktivnost. Mezorkap je žućkast, sočan, topiv. Ukus je slatko nakiseo i osvežavajući, odlične arome. Drvo je kržljavo do srednje bujno i rodno, sklono partenokarpiji. Inkompatibilna je sorta sa dunjom pa se kalemi preko posrednika. Boskova bočica ( Beurre Bosc) - Belgijska je sorta, odabrana 1819 godine. Gaji se u svim voćarskim zemljama sveta. Plodovi zru polovinom septembra, a čuvaju se u hladnjačama do sredine januara. Srednje su krupni do krupni i imaju flaškast oblik. Mezokarp je sočan, topiv, slatko nakiseo i aromantičan, najpodesniji za jelo u svežem stanju. Drvo je bujno. Nije podudarna sa dunjom kao podlogom. Abe fetel ( Abbe Fetel) - Otkriven je u Francuskoj 1866 godine. Gaji se u mnogim voćarskim zemljama sveta. Plodovi zru u drugoj polovini septembra, ali se beru oko dve sedmice ranije. Srednje su krupni do krupni sa karakterističnim konično izduženim oblikom. Boja pokožice je zelenkasto žuta, isprskana rđastim tačkicama. Mezokarp je sočan, srednje topiv i slatko nakiseo. Drvo je srednje bujno i kompatibalno sa dunjom. Pakhams trijumf ( Pachams Triumph) -Sorta je pronađena u Australiji 1896 god., a u Evropi je uneta 1946. Plodovi se beru karajem septembra, a koriste se tek od sredine oktobra. U hladnjačama se mogu čuvati do kraja februara. Krupni su do vrlo krupni i imaju izduženo gukast oblik. Osnovna boja pokožice je žućakasto zelena, a u fazi pune zrelosti slamasto žuta. Mezokarp je sočan, slatko nakiseo i veoma kavalitetan, prijatne arome. Drvo je srednje bujno i rodno. Nema dobar afinitet sa dunjom. Krasanka ( Passe Crassane) - Proizvedena je u Francuskoj 1845 god., a u proizvodnji uvedena 1855. Plodovi se beru u prvoj polovini oktobra, a za jelo stižu početkom novembra. U hladnjači do maja. Po krupnoći pripadaju kategoriji krupnih do vrlo krupnih, apo obliku su sverični. U fazi berbe, pokožica je maslinasto zelena, akasnije dobija žućkasto zelenu, prekrivenu rđastim tačkicama. Mezokarp je zrnaste strukture, sočan, topiv i vinasto nakiselog ukusa. Drvo je kržljavo. Zahteva kalemljenje na dunju sa kojom ima dobar afinitet jer se na sejancu dobijaju plodovi slabog kavaliteta. Za informacije o kruškama, sortama, kao i za sadnice kruške pozovite : 063/784-33-14 Rasadnik Antić , Ljubava, Krusevac
Do novog čitanja Aleksa
Sa websajta:Kruška, vodeće sorte krušaka
Kruška, vodeće sorte krušaka
www.vocnesadnicerasadvinovaloza.com/novosti-vocne-sadnice...
Su nombre científico viene de la suma de dos vocablos, uno en latín “Butor” (ave toro) y el otro griego “Oides” (que se parece a) más el latín “Striata” que significa estriado. En resumen sería Ave estriada que se parece al ave toro. Orden: PELECANIFORMES
Familia: Ardeidae
Genero: Butorides
Nombres comunes: Garza Rayada, Garcita Azulada Nombre científico: Butorides striata
Nombre en ingles: Striated Heron
Lugar de captura: Finca San Remo
Región: La Bonilla, Embalse El Peñol-Guatapé, Antioquia, Colombia
Por: Carlos Iván Restrepo Jaramillo
Grazie a Claudia e Ciccio
Nei commenti ho postato un'altra foto delle tre che ho fatto in questa posa.
Commenti e critiche costruttive sempre ben accette
Su Lin is scheduled to return to China this year, we have been blessed to have her in San Diego for this long. She will be 5 years old in August.
Catalog #: 15_000627
Title: Sukhoi Su-20 Cracow (Krakow) Museum, Poland
Collection: Charles M. Daniels Collection Photo
Tags: Sukhoi Su-20
PUBLIC COMMONS.SOURCE INSTITUTION: San Diego Air and Space Museum Archive
Plegadis falcinellus
Coco negro, ibis morito
Historia Natural
Reproducción
Su nido consiste en una plataforma compacta hecha de juncos secos, con una leve depresión central. Se encuentra ubicado entre 2 y 5 m. de altura sobre la copa de un mangle. Usualmente ponen 3 huevos, verde azulado oscuro. Se reproducen de junio a setiembre.
Alimentación
Se alimentan solos o en grupo al hundir su pico en el barro blando y las aguas poco profundas de los pantanos. Algunas veces se asocian con el coco (Eudocimus albus) o las garzas.
Comportamiento
Son solitarios o forman grupos de alimentación.
Ciclo anual
Lleva a cabo movimientos estacionales pronunciados, relacionados con cambios del nivel del agua en su hábitat.
Habitat y Distribución
Habitat
Habitan en pantanos de agua dulce, márgenes de estanques, vegetación acuática.
Distribución
Es una especie residente, localizada en Guanacaste, donde es común en ciertas localidades. Desde 1978 se ha reproducido en cantidades reducidas en Isla Pájaros, en la cuenca del río Tempisque. Existen comunicaciones de su presencia en la vertiente del Caribe, donde probablemente sea un migratorio raro. Es regular solo en la región de Río Frío.
Distribución fuera de Costa Rica
Se reproduce desde el noreste de E.U.A. hasta Costa Rica, norte de Venezuela y Antillas Mayores (se ha observado que el alcance de su reproducción se ha ampliado en los últimos años). Invierna desde el sureste de E.U.A. hasta el norte de Norteamérica.
Distribución de Area de conservación
Huetar NorteTempisqueArenalGuanacasteCordillera Volcanica CentralIsla del Coco
Descripción
Descripción científica
Mide 58 cm. y pesa 500 grs. Es esbelto, oscuro, de pico largo y curvo.
El adulto es castaño bronceado lustroso oscuro por encima y por debajo (de lejos se ve negro). Las alas y la cola son negruzcas con un lustre verde metálico. La cabeza y el cuello presentan un listado fino con fusco y blanco. La piel de la cara es gris con borde posterior azulado, y el pico y las patas son negruzcas.
Durante la época reproductiva la cabeza y el cuello son castaño oscuro lustroso y la piel de la cara entre gris azulada y negruzca.
Los individuos inmaduros son como los adultos en época no reproductiva, pero con el plumaje del cuerpo más opaco, café grisáceo por debajo con un ligero tinte castaño.
Información taxonómica
Reino: Animalia
Filo: Chordata
Clase: Aves
Orden: Pelecaniformes
Familia: Threskiornithidae
Género: Plegadis