View allAll Photos Tagged slabe
glumi: Vesna Stankovic
rezija: Petar Stanojlovic
tekst : Vesna Stankovic
Ispovest heroine Srpskih oslobodilackih ratova Milunke Savic u interpretaciji glumice
Jugoslovenskog dramskog pozorista - Vesne Stankovic.
Licna ispovest u prvom licu zene ratnika o zivotu i smrti , ratu, Srbiji i njenoj istoriji,
iz ugla zene borca koja je dobila mnoga i najvisa odlikovanja ( orden za hrabrost, Karadjordjevu zvezdu sa macevima, medalju Milos Obilic, jedina zena u svetu odlikovana Francuskim Ratnim krstom sa palmom, dva ordena Legije casti...)
Prica pocinje od njenih devojackih dana, koje provodi u kopaonickom selu Koprivnici, sa dve sestre, roditeljima i bolesljivim bratom. Celog zivota ima izrazitu potrebu da zastiti slabe i ugrozene, stoga u Prvi balkanski rat odlazi umessto brata, preobucena u muskarca, pod imenom Milun Savic. Neostrasiva u svakoj borbi, najvise poznata kao bombas, biva ranjavana i njena tajna se otkriva. Vojska staje uz nju i iako je u suprotnostima sa vojnim pravilima, zadrzavaju je u jedinici. Biva ranjavana cak devet puta, u sedam godina ratovanja, dobija cak dvanaest medalja, a posle demobilizacije radja devojcicu, usvaja jos tri cerke i vise od tridesetoro dece hrani, podize, skoluje... Visoko cenjena od strane francuskih vojnih velikasa Fransea De perea, Sarla de Gola i Viceadmirala Geprata, u Srbiji zavrsava kao cistacica u banci, a nocu sije vojne uniforme i podize desetinu i desetinu dece iz kopaonickih sela.
Sama za sebe bi rekla da je ovo - ispovest o zivotu od prve puske, do prve metle.
glumi: Vesna Stankovic
rezija: Petar Stanojlovic
tekst : Vesna Stankovic
Ispovest heroine Srpskih oslobodilackih ratova Milunke Savic u interpretaciji glumice
Jugoslovenskog dramskog pozorista - Vesne Stankovic.
Licna ispovest u prvom licu zene ratnika o zivotu i smrti , ratu, Srbiji i njenoj istoriji,
iz ugla zene borca koja je dobila mnoga i najvisa odlikovanja ( orden za hrabrost, Karadjordjevu zvezdu sa macevima, medalju Milos Obilic, jedina zena u svetu odlikovana Francuskim Ratnim krstom sa palmom, dva ordena Legije casti...)
Prica pocinje od njenih devojackih dana, koje provodi u kopaonickom selu Koprivnici, sa dve sestre, roditeljima i bolesljivim bratom. Celog zivota ima izrazitu potrebu da zastiti slabe i ugrozene, stoga u Prvi balkanski rat odlazi umessto brata, preobucena u muskarca, pod imenom Milun Savic. Neostrasiva u svakoj borbi, najvise poznata kao bombas, biva ranjavana i njena tajna se otkriva. Vojska staje uz nju i iako je u suprotnostima sa vojnim pravilima, zadrzavaju je u jedinici. Biva ranjavana cak devet puta, u sedam godina ratovanja, dobija cak dvanaest medalja, a posle demobilizacije radja devojcicu, usvaja jos tri cerke i vise od tridesetoro dece hrani, podize, skoluje... Visoko cenjena od strane francuskih vojnih velikasa Fransea De perea, Sarla de Gola i Viceadmirala Geprata, u Srbiji zavrsava kao cistacica u banci, a nocu sije vojne uniforme i podize desetinu i desetinu dece iz kopaonickih sela.
Sama za sebe bi rekla da je ovo - ispovest o zivotu od prve puske, do prve metle.
Základ tvoří rám AGang Patriot, velikost M na 27´5 kolech s vlastním čtyřčepovým systémem Drive Link Pivot. Z dlouhodobých zkušeností víme, že systém odpružení u Patriota funguje velmi dobře. Kolo jede dopředu velmi dychtivě a v žádném jízdním režimu od cyklostezky po bikepark nemá zásadní slabé místo. My jsme navíc rám osadili tlumičem Rock Shox Monarch+ Debon Air, model 2015 vylepšený ještě o jehlové ložisko Endurobearing ve spodním oku a očekávání jsou velmi vysoká. Blackbox LAB ale ví co dělá..:-) tlak se pohybuje na úrovni 28 procent SAG, což odpovídá přibližně 160psi na 68kg váhy.
Odessa, Russia 1916, serbian soldiers
Najveći broj zarobljenika nalazio se na teritoriji Ukrajine. NJihov centar je bio kijevski zarobljenički logor u Darnici. Sem Kijevske, na desetine hiljada zarobljenika Srba i ostalih Slovena nalazio se i u Odeskoj, Harkovskoj i Jekaterinoslavskoj guberniji. Želju ovih zarobljenika da se bore na strani srpske vojske, ruska vlada je prihvatila. U sporazumu sa srpskom vladom u leto 1915. godine otpočelo je organizovano prebacivanje dobrovoljaca iz Ukrajine, Dunavom u Srbiju. Do kraja avgusta 1915. godine u Srbiju je prebačeno oko 3 500 dobrovoljaca. Stupanje Bugarske u rat na strani Centralnih sila, oktobra 1915, međutim, onemogućilo je dalje prebacivanje dobrovljaca u Srbiju. Okupljanje dobrovoljaca u Ukrajini, koji su u ovakvim okolnostima još odlučnije želeli da ratuju u sastavu srpske vojske, nastavljeno je uprkos prekinutim vezama ruske sa srpskom komandom. Centar okupljanja postala je Odesa.
Ovde su na organizovanom okupljanju dobrovoljaca najvažniju ulogu imali srpski konzul Marko Cemović i predstavnik srpske vlade Milan Šainović. U Odesi je novembra 1915. godine formiran Srpski dobrovoljački odred, koji je početkom 1916. godine imao oko hiljadu vojnika i oficira. Prihvatajući zahtev srpske vlade da se od dobrovoljaca u Rusiji formiraju dobrovoljačke jedinice, ruska vrhovna komanda je u saglasnosti sa carom Nikolom II dozvolila Srbima, a uz njih i ostalim Jugoslovenima koji su se nalazili u zarobljeničkim logorima u Rusiji, da se sabiraju u vojničkim komandama, pod rukovodstvom oficira srpske vojske, kao njen sastavni deo.
Prva srpska dobrovoljačka divizija formirana je 16. aprila 1916. godine u Odesi. U njenom sastavu se nalazilo blizu 10 000 dobrovoljaca, a komandant je postao pukovnik Stevan Hadžić.
Tokom maja 1916. godine srpske dobrovoljce u Odesi posetio je Nikola Pašić, predsednik vlade Kraljevine Srbije.Odlukom Ruske vrhovne komande, Prva srpska dobrovoljačka divizija je uključena u sastav 47. ruskog korpusa i upućena na front u Dobrudžu. Tada je u sastavu ove divizije bilo blizu 20 000 dobrovoljaca.
U sadejstvu sa ruskim i rumunskim trupama u borbama protiv bugarskih, turskih i nemačkih jedinica koje su trajale od 24. avgusta do 16. oktobra 1916. godine, polovina sastava bila je izbačena iz stroja. Njih preko 2 000 su izgubili život ili su nestali. Oktobra 1916. divizija je povučena u pozadinu.Uprkos velikim gubicima, priliv dobrovoljaca omogućio je formiranje i Druge srpske dobrovoljačke divizije u Odesi, u čijem se sastavu našlo preko 11 000 dobrovoljaca.
U jesen 1916. godine formiran je Srpski dobrovoljački korpus, čiji je komandant bio general Mihailo Živković. Uoči Februarske revolucije 1917. godine, u njegovom sastavu nalazilo se oko 40 000 dobrovoljaca.Štab korpusa se nalazio u Odesi; štab Prve divizije u Voznesensku, a Druge divizije u Aleksandrovsku. U Odesi je 17. aprila 1917. godine pokrenut list "Slovenski jug", koji je izlazio do 1918. godine. U listu je izložen program, koji se zalagao za stvaranje jedinstvene države Južnih Slovena, uz "posedovanje celokupne teritorije koju su Južni Sloveni naseljavali od drevnih vremena".
U uslovima rastućeg revolucionarnog raspoloženja, među dobrovoljcima u okvirima Srpskog dobrovoljačkog korpusa počele su da se šire revolucionarne ideje. Revolucionarni pokret postao je masovan posle Februarske revolucije 1917. godine. Krajem marta 1917. godine, iz redova nižih oficira, potekla je inicijativa za stvaranje vojničkih sovjeta u okvirima Dobrovoljačkog korpusa. Inicijativu su podržali i podsticali revolucionarni sovjeti ukrajinskog stanovništva na području između Odese i Voznesenska, gde su bile stacionirane jedinice Srpskog dobrovoljačkog korpusa. Komanda Dobrovoljačkog korpusa pokušala je da spreči prodor revolucionarnih ideja među dobrovoljcima. U tom smislu general Živković je, naredbom od 18. aprila 1917. godine, uveo četne, pukovske i divizijske savete, kao i Korpusni zbor, sa namerom da preko njih utiče na političko raspoloženje u jedinicama, ali je postigao slabe rezultate. Na zboru revolucionarno opredeljenih dobrovoljaca u Odesi kao ideal proklamovana je Federativna Jugoslavija. Istaknuto je da "Ruska revolucija i pobeda ruskle demokratije znače novu eru u istoriji čovečanstva i prema tome ruska revolucija ne može ostati samo ruska". Izraz raspoloženja revolucionarnog demokratskog pokreta među dobrovoljcima bilo je formiranje Jugoslovenskog revolucionarnog saveza u Kijevu u leto 1917. godine. Organizacije Saveza su stvarane među jugoslovenskim dobrovoljcima širom Ukrajine.
Dobrovoljački korpus su počele da napuštaju pristalice revolucionarnog pokreta. Došlo je do osipanja njegovog sastava. U leto 1917. godine Dobrovoljački korpus je, u odnosu na stanje pre Februarske revolucije, bio prepolovljen. U njemu je bilo oko 20 000 dobrovoljaca.U vreme Oktobarske revolucije 1917. godine dobrovoljci su aktivno učestvovali u borbama u jedinicama Crvene armije.Krajem leta 1917. godine Prva srpska dobrovoljačka divizija je ponovo upućena na front u Dobrudžu, ali je zbog nezadovoljstva vojske ubrzo povučena. Druga, sa delom prve divizije, preko Arhangelska upućena je na Solunski front, gde je stigla decembra 1917. godine. Deo dobrovoljaca ostao je u Rusiji, gde ih je zateklo izbijanje Oktobarske revolucije. Oni su preko Sibira upućeni u Dajren na Daleki Istok, odakle su britanskim brodovima prebačeni na Solunski front, gde su stigli februara 1918. godine. Na taj način, na ovom frontu se našlo oko 12 500 jugoslovenskih dobrovoljaca iz Rusije. Oni su u sastavu savezničkih jedinica učestvovali u proboju Solunskog fronta i oslobađanju domovine, 1918. godine.
U Americi se tokom 1915. i 1916. god. bila razvila živa agitacija, da se među jugoslovenskim iseljenicima prikupi što više dobrovoljaca za smenu i popunu izmorenih srbijanskih boraca. Odziv je bio vrlo lep, naročito među Srbima iz Hercegovine i Like. Hrvata i Slovenaca bilo je sa te strane vrlo malo. U isto vreme javio se pokret i među Jugoslovenima u Rusiji, koji su tamo dospeli kao voljni ili slučajni zarobljenici iz austriske vojske, da se stave u službu svom narodu. Ruski car odobrio je organizovanje jugoslovenskih vojnih jedinica i naredio je, da im se oprema vrši iz ruskih sredstava. U leto 1916. obrazovana je već prva divizija sa 458 oficira i 15.535 vojnika. Broj bi bio svakako veći, da velik deo ljudi nije ranije prešao u Srbiju, a ovo formiranje nove jedinice u Rusiji počelo je tek posle sloma Srbije. Posle se i taj broj povećao. Kad je u avgustu 1916. i Rumunija ušla u rat protiv centralnih sila dodeljena je jugoslovenska divizija ruskoj vojsci i otišla je na front u Dobruču. Već 24. avgusta ušli su izvesni delovi te divizije kod Dobruče u borbu s Bugarima, koja je bila veoma krvava.
Jugoslovenski dobrovoljci izgubili su tu i u kasnijim vojevanjima po Dobruči 42 mrtva oficira i 718 ljudi, a ranjenih 203 oficira i 6.017 vojnika. Posle ruske revolucije, koja je izbila 1917. godine veći deo tih dobrovoljaca, pretežno Srba, krenuo je dalekim i zaobilaznim putem na solunski front i učestvovao je u kasnijim borbama. Njihov broj iznosio je 12.694. Ostali su se rasuli po Rusiji, pa su u većim i manjim transportima, ponajviše preko Sibirije, stizali u otadžbinu posle svršetka rata.
www.politika.rs/scc/clanak/324383/Kako-sam-se-upisao-u-sr...
www.andricevinstitut.org/wp-content/uploads/2014/05/Istor...
Predstava koja je proglasena za najbolju na Medjunarodnom festivalu u Zemunu 2015. Zlatna kolajna publike "Siniša Dašić". Nagrada "Zlatni vitez" na medjunarodnom festivalu u Moskvi 2015. Čas patriotizma i čovekoljublja.
"Milunka "
glumi: Vesna Stankovic
rezija: Petar Stanojlovic
tekst: Vesna Stankovic
Ispovest heroine Srpskih oslobodilackih ratova Milunke Savic u interpretaciji glumice Jugoslovenskog dramskog pozorista - Vesne Stankovic.
Licna ispovest u prvom licu zene ratnika o zivotu i smrti , ratu, Srbiji i njenoj istoriji, iz ugla zene borca koja je dobila mnoga i najvisa odlikovanja ( orden za hrabrost, Karadjordjevu zvezdu sa macevima, medalju Milos Obilic, jedina zena u svetu odlikovana Francuskim Ratnim krstom sa palmom, dva ordena Legije casti...)
Prica pocinje od njenih devojackih dana, koje provodi u kopaonickom selu Koprivnici, sa dve sestre, roditeljima i bolesljivim bratom. Celog zivota ima izrazitu potrebu da zastiti slabe i ugrozene, stoga u Prvi balkanski rat odlazi umessto brata, preobucena u muskarca, pod imenom Milun Savic. Neostrasiva u svakoj borbi, najvise poznata kao bombas, biva ranjavana i njena tajna se otkriva. Vojska staje uz nju i iako je u suprotnostima sa vojnim pravilima, zadrzavaju je u jedinici. Biva ranjavana cak devet puta, u sedam godina ratovanja, dobija cak dvanaest medalja, a posle demobilizacije radja devojcicu, usvaja jos tri cerke i vise od tridesetoro dece hrani, podize, skoluje... Visoko cenjena od strane francuskih vojnih velikasa Fransea De perea, Sarla de Gola i Viceadmirala Geprata, u Srbiji zavrsava kao cistacica u banci, a nocu sije vojne uniforme i podize desetinu i desetinu dece iz kopaonickih sela.
Sama za sebe bi rekla da je ovo - ispovest o zivotu od prve puske, do prve metle.
breedon delivering concrete to gael force marine for base slabe of sea mate 72 & gairloch qaurry delivering concrete for walls of flood alleviation scheme on the river ness
1. Roste hojně pod různými listnáči i jehličnany
2. VÍNOVÁ VRSTVIČKA pod svrchní vrstvou pokožky, která bývá viditelná v prasklinách na klobouku U STARŠÍCH PLODNIC
3. VÍNOVĚ NABĚHLÁ DUŽINA ve střední části ve třeni a POUZE slabé modrání na řezu (na třeni je červená krupička na žlutém podkladu)
4. Mikroskopicky se vyznačuje NEUŤATÝMI A NERÝHOVANÝMI výtrusy.
s025 8230 DomiSviet1891 Mato Vodopić (Dubrovnik, 13. prosinca 1816. - Dubrovnik, 13. ožujka 1893.), hrvatski teolog, biskup, književnik i prirodoslovac. Dom i Sviet Tisak i naklada knjižare Lavoslav Hartman (Stjepan Kugli) Zagreb Ilica br. 2
Vodopić, Mato
Vodopić, Mato, hrvatski književnik (Dubrovnik, 13. XII. 1816 – Dubrovnik, 13. III. 1893). U Zadru je pohađao studij bogoslovije, 1840. zaređen je za svećenika te je kao župnik službovao u Dubrovačkom primorju, Konavlima i Gružu. God. 1879. imenovan je kanonikom, a 1882. biskupom dubrovačkim. Amaterski se bavio prirodoslovljem pa je surađivao s B. Šulekom na Jugoslavenskom imeniku bilja (1879). Objavljivao je pjesme i kraće pripovijesti u časopisima i kalendarima. Stihovana romantična pripovijest Robinjica (1875), nevelike književne vrijednosti, imala je velik uspjeh kod čitatelja. Nezavršena pripovijest Đenevrija (tiskana u časopisu Srđ 1906. i 1907), svojevrsna kritika odnarođivanja dubrovačke vlastele, objavljena je (s nadopunom Ernesta Katića) 2004. Najvažnijim se smatra njegov romaneskni opus, koji pripada početcima romana u novijoj hrvatskoj književnosti. Marija Konavoka ostala je nedovršena: odlomci su tiskani u almanasima Niz bisera jugoslavjanskoga (1863) i Dubrovnik (1867. i 1871), a kao zasebna knjiga objavljena je 1893. s nadopunama J. Carića. Slabe je pripovjedne strukture, a najveća joj je vrijednost u opisima konavoskoga života i narodnih običaja te uporabi pučkoga jezika. Kratki roman Tužna Jele (1868) temelji se na usmenoj predaji i arhivskoj građi gruško-lapadske župe. Mjestimice je sentimentalno intoniran, no sadrži i realistične opise svakidašnjice gruškoga pomorskog života. Radnja romana Na doborskijem razvalinam (1881) smještena je u Bosnu sredinom XVI. st. Tematski je srodan hajdučko-turskoj novelistici, a prepoznaju se utjecaji A. Manzonija i F. D. Guerrazzija te usmene pripovijetke i junačke epike. Najčešće svrstavani u paradigmu folklornoga realizma, Vodopićevi romani nemaju veliku književnu vrijednost; no, osim kao prvi romani novije hrvatske književnosti, značajni su i zbog prikaza dubrovačke i konavoske pučke svagdašnjice te uporabe lokalnoga narječja, što im je priskrbilo veliku popularnost.
Citiranje:
Vodopić, Mato. Hrvatska enciklopedija, mrežno izdanje. Leksikografski zavod Miroslav Krleža, 2021. Pristupljeno 26. 2. 2021.
Povodom stogosisnjice Velikog rata.
"Milunka "
glumi: Vesna Stankovic
rezija: Petar Stanojlovic
tekst: Vesna Stankovic
Ispovest heroine Srpskih oslobodilackih ratova Milunke Savic u interpretaciji glumice Jugoslovenskog dramskog pozorista - Vesne Stankovic.
Licna ispovest u prvom licu zene ratnika o zivotu i smrti , ratu, Srbiji i njenoj istoriji, iz ugla zene borca koja je dobila mnoga i najvisa odlikovanja ( orden za hrabrost, Karadjordjevu zvezdu sa macevima, medalju Milos Obilic, jedina zena u svetu odlikovana Francuskim Ratnim krstom sa palmom, dva ordena Legije casti...)
Prica pocinje od njenih devojackih dana, koje provodi u kopaonickom selu Koprivnici, sa dve sestre, roditeljima i bolesljivim bratom. Celog zivota ima izrazitu potrebu da zastiti slabe i ugrozene, stoga u Prvi balkanski rat odlazi umessto brata, preobucena u muskarca, pod imenom Milun Savic. Neostrasiva u svakoj borbi, najvise poznata kao bombas, biva ranjavana i njena tajna se otkriva. Vojska staje uz nju i iako je u suprotnostima sa vojnim pravilima, zadrzavaju je u jedinici. Biva ranjavana cak devet puta, u sedam godina ratovanja, dobija cak dvanaest medalja, a posle demobilizacije radja devojcicu, usvaja jos tri cerke i vise od tridesetoro dece hrani, podize, skoluje... Visoko cenjena od strane francuskih vojnih velikasa Fransea De perea, Sarla de Gola i Viceadmirala Geprata, u Srbiji zavrsava kao cistacica u banci, a nocu sije vojne uniforme i podize desetinu i desetinu dece iz kopaonickih sela.
Sama za sebe bi rekla da je ovo - ispovest o zivotu od prve puske, do prve metle.
Právě jsme zcela klidně vcházeli do vesnice, nikde ani živáčka, když se přes silnici přehnaly tři divné postavy oděné do šeda, vypadaly až mrtvolně a v rukou nesly nějaké třepetající se zlatožluté květiny. Chvíli jsem nevěděla, jestli mi nestraší, vždyť kdo by to tu byl na konci světa, a proč tak chvatně utíkají a proč ty květy? Co to je za fantazmagorii? V tom si mozek uvědomil, že slyší střelbu?! Vždyť to jsou němci, vyrušili jsme je a ty svině nás na revanš osolili několika dávkami a ztratili se v nejbližším křoví. Jak je zvláštní schopnost těla, že dokáže v několika vteřinách projít tak nestálou směsí pocitů a projevů od podivení, přes neuvěřitelný strach, husí kůži, stoprocentní ostražitost, ztracení své hmotní podoby, kdy se maso rozplyne v bojovém střetu času, strachu a leknutí se, až po nadávky, uvolnění, lítost a překvapení. Bleskurychle vyhlásí poplach všem smyslům, vyšle ledovou smrž od hlavy až k patě, ustrne a na zlomek vteřiny se jeho hmotné bytí ztratí, úděs se zavrtává až do morku kostí.
První do vesnice vjela dělostřelecká Dodge s kanonem a pak my na zdravotnické se spojaři. Ti se nechali ukolébat monotónní jízdou a zbraně nabíjejí až teď. Přítomnost nepřítele nás všechny dost překvapila (i když ano, voják má býti připraven na vše), ale houby jsme věděli o tom, že jsme sem dojeli dřív jako bodáci tahající se přes lesy. Podle plánu měli být kluci již na místě a prostor by byl dokonale vyčištěn. Neztratili bychom málem řidiče... jenom ho to štrajchlo o hlavu.
Teď se ještě spojař snaží dovolat k pochodující skupině a situaci jim osvětlit. Láteří, spojení je velice slabé.
„Lipa, tu Javor, prekvapenie v priestore žltá!“
Teď se nehraje na nějaké pravidla komunikace fonického provozu. Teď je důležitější podat informaci a ne ztrácet čas pravidly.
„Javor, zde Lípa, rozumím. Vjezd do prostoru žlutá v čase devět nula pět nula ze směru rudá dvě. Vydržte!“
V jeho hlase slyšet vzrušení a strach.
Ove dvi slike sam od negdje preslika ili poskenira( ni ja ne znam odkuda) i na žalost su vrlo slabe kvalitete.
Ipak neka jih , jer nam fale fotografije od vjetrenjače.
glumi: Vesna Stankovic
rezija: Petar Stanojlovic
tekst : Vesna Stankovic
Ispovest heroine Srpskih oslobodilackih ratova Milunke Savic u interpretaciji glumice
Jugoslovenskog dramskog pozorista - Vesne Stankovic.
Licna ispovest u prvom licu zene ratnika o zivotu i smrti , ratu, Srbiji i njenoj istoriji,
iz ugla zene borca koja je dobila mnoga i najvisa odlikovanja ( orden za hrabrost, Karadjordjevu zvezdu sa macevima, medalju Milos Obilic, jedina zena u svetu odlikovana Francuskim Ratnim krstom sa palmom, dva ordena Legije casti...)
Prica pocinje od njenih devojackih dana, koje provodi u kopaonickom selu Koprivnici, sa dve sestre, roditeljima i bolesljivim bratom. Celog zivota ima izrazitu potrebu da zastiti slabe i ugrozene, stoga u Prvi balkanski rat odlazi umessto brata, preobucena u muskarca, pod imenom Milun Savic. Neostrasiva u svakoj borbi, najvise poznata kao bombas, biva ranjavana i njena tajna se otkriva. Vojska staje uz nju i iako je u suprotnostima sa vojnim pravilima, zadrzavaju je u jedinici. Biva ranjavana cak devet puta, u sedam godina ratovanja, dobija cak dvanaest medalja, a posle demobilizacije radja devojcicu, usvaja jos tri cerke i vise od tridesetoro dece hrani, podize, skoluje... Visoko cenjena od strane francuskih vojnih velikasa Fransea De perea, Sarla de Gola i Viceadmirala Geprata, u Srbiji zavrsava kao cistacica u banci, a nocu sije vojne uniforme i podize desetinu i desetinu dece iz kopaonickih sela.
Sama za sebe bi rekla da je ovo - ispovest o zivotu od prve puske, do prve metle.
Predstava koja je proglasena za najbolju na Medjunarodnom festivalu u Zemunu 2015. Zlatna kolajna publike "Siniša Dašić". Nagrada "Zlatni vitez" na medjunarodnom festivalu u Moskvi 2015. Čas patriotizma i čovekoljublja.
"Milunka "
glumi: Vesna Stankovic
rezija: Petar Stanojlovic
tekst: Vesna Stankovic
Ispovest heroine Srpskih oslobodilackih ratova Milunke Savic u interpretaciji glumice Jugoslovenskog dramskog pozorista - Vesne Stankovic.
Licna ispovest u prvom licu zene ratnika o zivotu i smrti , ratu, Srbiji i njenoj istoriji, iz ugla zene borca koja je dobila mnoga i najvisa odlikovanja ( orden za hrabrost, Karadjordjevu zvezdu sa macevima, medalju Milos Obilic, jedina zena u svetu odlikovana Francuskim Ratnim krstom sa palmom, dva ordena Legije casti...)
Prica pocinje od njenih devojackih dana, koje provodi u kopaonickom selu Koprivnici, sa dve sestre, roditeljima i bolesljivim bratom. Celog zivota ima izrazitu potrebu da zastiti slabe i ugrozene, stoga u Prvi balkanski rat odlazi umessto brata, preobucena u muskarca, pod imenom Milun Savic. Neostrasiva u svakoj borbi, najvise poznata kao bombas, biva ranjavana i njena tajna se otkriva. Vojska staje uz nju i iako je u suprotnostima sa vojnim pravilima, zadrzavaju je u jedinici. Biva ranjavana cak devet puta, u sedam godina ratovanja, dobija cak dvanaest medalja, a posle demobilizacije radja devojcicu, usvaja jos tri cerke i vise od tridesetoro dece hrani, podize, skoluje... Visoko cenjena od strane francuskih vojnih velikasa Fransea De perea, Sarla de Gola i Viceadmirala Geprata, u Srbiji zavrsava kao cistacica u banci, a nocu sije vojne uniforme i podize desetinu i desetinu dece iz kopaonickih sela.
Sama za sebe bi rekla da je ovo - ispovest o zivotu od prve puske, do prve metle.
1. Klobouk s živě červeným až RŮŽOVOČERVENÝM kloboukem, pokožka klobouku brzy suchá a matná, TÉMĚŘ NESLUPITELNÁ
2: Třeň CELÝ NARŮŽOVĚLÝ, min. z části
2. Lupeny VĚTŠINOU SBÍHAVÝ na třeň
3. Dužina při poranění a stářím ŽLOUTNOUCÍ
4. Vůně nevýrazná až slabě ovocná, chuť mírně až středně PALČIVÁ
5. reakce na guajak rychle sytě modrá
6. Roste pod BOROVICEMI, často na sušších místech
"Milunka "
glumi: Vesna Stankovic
rezija: Petar Stanojlovic
tekst: Vesna Stankovic
Ispovest heroine Srpskih oslobodilackih ratova Milunke Savic u interpretaciji glumice Jugoslovenskog dramskog pozorista - Vesne Stankovic.
Licna ispovest u prvom licu zene ratnika o zivotu i smrti , ratu, Srbiji i njenoj istoriji, iz ugla zene borca koja je dobila mnoga i najvisa odlikovanja ( orden za hrabrost, Karadjordjevu zvezdu sa macevima, medalju Milos Obilic, jedina zena u svetu odlikovana Francuskim Ratnim krstom sa palmom, dva ordena Legije casti...)
Prica pocinje od njenih devojackih dana, koje provodi u kopaonickom selu Koprivnici, sa dve sestre, roditeljima i bolesljivim bratom. Celog zivota ima izrazitu potrebu da zastiti slabe i ugrozene, stoga u Prvi balkanski rat odlazi umessto brata, preobucena u muskarca, pod imenom Milun Savic. Neostrasiva u svakoj borbi, najvise poznata kao bombas, biva ranjavana i njena tajna se otkriva. Vojska staje uz nju i iako je u suprotnostima sa vojnim pravilima, zadrzavaju je u jedinici. Biva ranjavana cak devet puta, u sedam godina ratovanja, dobija cak dvanaest medalja, a posle demobilizacije radja devojcicu, usvaja jos tri cerke i vise od tridesetoro dece hrani, podize, skoluje... Visoko cenjena od strane francuskih vojnih velikasa Fransea De perea, Sarla de Gola i Viceadmirala Geprata, u Srbiji zavrsava kao cistacica u banci, a nocu sije vojne uniforme i podize desetinu i desetinu dece iz kopaonickih sela.
Sama za sebe bi rekla da je ovo - ispovest o zivotu od prve puske, do prve metle.
Wien 15.11.2007 Ansichtskarte 06 Herbstlaune
O hledani prace a potizich s internetem
Ackoliv dnesni obrazek je silne podzimni, poslednich par dni se tady ve Vidni ke slovu hlasi snezeni. Protoze jsem ted ale tyden byl na koleji bez internetu, posilam ji se zpozdenim nyni.
Cela ta vec s internetem byla docela absurdni. Pripojeni ma tady na starosti jeden student dobrovolnik, ktery se jednou za cas rekrutuje z rad tech, kteri tu uz minimalne par semestru bydli. Zmena na tomhle postu se udala asi pred deseti dny, nacez nam prestalo fungovat pripojeni a bylo nutne znovu podstoupit obligatni prihlasovaci proces. Vetsinou trva jeden az tri dny, nez dotycny dobrovolnik prihlasku schvali a internet zacne fungovat. Sedm dni cekani bylo ale trochu moc. Rozhodnul jsem se to proto resit urgentne osobnim kontaktem s dotycnym. Nebyl to ukol z nejlehcich, protoze nikde neviselo jeho jmeno ani nejaka adresa, nicmene jsem mel stesti a potkal jsem par lidi, kteri me odkazali spravnym smerem. Kdyz jsem ho nasel a vysvetlil mu situaci, rekl, ze se moc omlouva, ze nam to nepripojil, ale ze mel dojem, ze nas byt je jenom dvoupokojovy, protoze tady znal jednu cernovlasku, ktera tam bydlela, a ze mu prislo zvlastni, proc z dvoupokojoveho bytu dostal ctyri prihlasovaci zadosti, a tak na to nereagoval. Rekl jsem, ze ta holka bydlela asi o par dveri jinde, protoze za ten mesic a pul, co tady bydlim, jsem si stacil zapamatovat, ze v nasem byte jsme celkem ctyri. Jeste jednou se omluvil a slibil, ze behem deseti minut nam to pobezi, coz nastesti splnil, presto doufam, ze se s nim uz znovu nebudu muset setkat.
Co se tyce mych spolubydlicich, byla docela legrace. Ital si pred nedavnem privezl z mistni ikey dve velke drevene skrine na obleceni a cely minuly vikend to daval dohromady. Kdyz jsem mu to pak prisel zkolaudovat, rikal, ze bude muset trosku preorganizovat nabytek v celem pokoji, protoze si ted tak trochu zastavel cestu k posteli, ale ze ty skrine potreboval, protoze s tou jedinou, co kazdy v pokoji ma, to vazne neslo. Moc jsem to nechapal, protoze ta skrin je velka a ja do ni naskladal skoro vsechno, jenze jak jsem pak zjistil, Ital je zvykly mit ve skrini kominky o nanejvys dvou vrstvach obleceni, takze ikea byla proste nevyhnutelna.
Nemec minuly ctvrtek nekam odchazel, normalne se rozloucil a vypadal, ze jde do skoly, ale kdyz se z ni ani po peti dnech nevratil, rozhodli jsme se, ze mu sesty den zavolame. K tomu ale nedoslo, protoze se pateho dne vecer konecne objevil, aby nam sdelil, ze si lehce protahnul vikend a byl se podivat v Irsku.
Zacal jsem si tady shanet praci na letni semestr a absolvoval jsem uz nekolik pohovoru, z nichz ten posledni, dnesni, byl docela zvlastni. Cas schuzky byl v pul sesty, pricemz ve ctvrt na sest mi ten architekt volal, ze se omlouva, ze to musime posunout na trictvte na sedm. Kdyz jsem tam ve tricvrte na sedm prisel, nemohl jsem se tam dozvonit, tak jsem mu volal, ze cekam u dveri. Rekl, at jdu nahoru po schodech, ze kancelar je ve tretim patre. Rekl jsem, ze ale cekam uz prave v tom tretim patre, nacez nastala mala pauza a pak mi sdelil, ze on tam ale jeste neni. Kdyz po ctvrthodine dorazil, omluvil se, usadil me ke stolu a nabidnul mi kavu. Pak se posadil naproti me, a ja cekal, ze se na neco bude ptat, ale on chvili mlcel a jen tak na me koukal. Byl zvlastni. Pak si zacal prohlizet moje portfolio, rekl, ze momentalne nema moc penez, takze muj plat by byl velice minimalni, a pak rekl:”takze -”, nacez zvratil hlavu lehce dozadu, zavrel oci a zacal vydavat slabe mrucive zvuky. Kdyz byl v tom stavu uz asi patnact vterin, zacal jsem premyslet o tom, jestli ho nezchvatila nejaka nemoc, vzapeti ale prisel necekane k sobe a rekl: Takze - mi zavolejte za ctrnact dni. Kdyz se na to divam s odstupem nekolika hodin, musim rict, ze byl docela vtipnej, volat mu ale uz asi nebudu. M.
Predstava koja je proglasena za najbolju na Medjunarodnom festivalu u Zemunu 2015. Zlatna kolajna publike "Siniša Dašić". Nagrada "Zlatni vitez" na medjunarodnom festivalu u Moskvi 2015. Čas patriotizma i čovekoljublja.
"Milunka "
glumi: Vesna Stankovic
rezija: Petar Stanojlovic
tekst: Vesna Stankovic
Ispovest heroine Srpskih oslobodilackih ratova Milunke Savic u interpretaciji glumice Jugoslovenskog dramskog pozorista - Vesne Stankovic.
Licna ispovest u prvom licu zene ratnika o zivotu i smrti , ratu, Srbiji i njenoj istoriji, iz ugla zene borca koja je dobila mnoga i najvisa odlikovanja ( orden za hrabrost, Karadjordjevu zvezdu sa macevima, medalju Milos Obilic, jedina zena u svetu odlikovana Francuskim Ratnim krstom sa palmom, dva ordena Legije casti...)
Prica pocinje od njenih devojackih dana, koje provodi u kopaonickom selu Koprivnici, sa dve sestre, roditeljima i bolesljivim bratom. Celog zivota ima izrazitu potrebu da zastiti slabe i ugrozene, stoga u Prvi balkanski rat odlazi umessto brata, preobucena u muskarca, pod imenom Milun Savic. Neostrasiva u svakoj borbi, najvise poznata kao bombas, biva ranjavana i njena tajna se otkriva. Vojska staje uz nju i iako je u suprotnostima sa vojnim pravilima, zadrzavaju je u jedinici. Biva ranjavana cak devet puta, u sedam godina ratovanja, dobija cak dvanaest medalja, a posle demobilizacije radja devojcicu, usvaja jos tri cerke i vise od tridesetoro dece hrani, podize, skoluje... Visoko cenjena od strane francuskih vojnih velikasa Fransea De perea, Sarla de Gola i Viceadmirala Geprata, u Srbiji zavrsava kao cistacica u banci, a nocu sije vojne uniforme i podize desetinu i desetinu dece iz kopaonickih sela.
Sama za sebe bi rekla da je ovo - ispovest o zivotu od prve puske, do prve metle.
"Milunka "
glumi: Vesna Stankovic
rezija: Petar Stanojlovic
Ispovest heroine Srpskih oslobodilackih ratova Milunke Savic u interpretaciji glumice
Jugoslovenskog dramskog pozorista - Vesne Stankovic.
Licna ispovest u prvom licu zene ratnika o zivotu i smrti , ratu, Srbiji i njenoj istoriji,
iz ugla zene borca koja je dobila mnoga i najvisa odlikovanja ( orden za hrabrost, Karadjordjevu zvezdu sa macevima, medalju Milos Obilic, jedina zena u svetu odlikovana Francuskim Ratnim krstom sa palmom, dva ordena Legije casti...)
Prica pocinje od njenih devojackih dana, koje provodi u kopaonickom selu Koprivnici, sa dve sestre, roditeljima i bolesljivim bratom. Celog zivota ima izrazitu potrebu da zastiti slabe i ugrozene, stoga u Prvi balkanski rat odlazi umessto brata, preobucena u muskarca, pod imenom Milun Savic. Neostrasiva u svakoj borbi, najvise poznata kao bombas, biva ranjavana i njena tajna se otkriva. Vojska staje uz nju i iako je u suprotnostima sa vojnim pravilima, zadrzavaju je u jedinici. Biva ranjavana cak devet puta, u sedam godina ratovanja, dobija cak dvanaest medalja, a posle demobilizacije radja devojcicu, usvaja jos tri cerke i vise od tridesetoro dece hrani, podize, skoluje... Visoko cenjena od strane francuskih vojnih velikasa Fransea De perea, Sarla de Gola i Viceadmirala Geprata, u Srbiji zavrsava kao cistacica u banci, a nocu sije vojne uniforme i podize desetinu i desetinu dece iz kopaonickih sela.
Sama za sebe bi rekla da je ovo - ispovest o zivotu od prve puske, do prve metle.
"Milunka "
glumi: Vesna Stankovic
rezija: Petar Stanojlovic
Ispovest heroine Srpskih oslobodilackih ratova Milunke Savic u interpretaciji glumice
Jugoslovenskog dramskog pozorista - Vesne Stankovic.
Licna ispovest u prvom licu zene ratnika o zivotu i smrti , ratu, Srbiji i njenoj istoriji,
iz ugla zene borca koja je dobila mnoga i najvisa odlikovanja ( orden za hrabrost, Karadjordjevu zvezdu sa macevima, medalju Milos Obilic, jedina zena u svetu odlikovana Francuskim Ratnim krstom sa palmom, dva ordena Legije casti...)
Prica pocinje od njenih devojackih dana, koje provodi u kopaonickom selu Koprivnici, sa dve sestre, roditeljima i bolesljivim bratom. Celog zivota ima izrazitu potrebu da zastiti slabe i ugrozene, stoga u Prvi balkanski rat odlazi umessto brata, preobucena u muskarca, pod imenom Milun Savic. Neostrasiva u svakoj borbi, najvise poznata kao bombas, biva ranjavana i njena tajna se otkriva. Vojska staje uz nju i iako je u suprotnostima sa vojnim pravilima, zadrzavaju je u jedinici. Biva ranjavana cak devet puta, u sedam godina ratovanja, dobija cak dvanaest medalja, a posle demobilizacije radja devojcicu, usvaja jos tri cerke i vise od tridesetoro dece hrani, podize, skoluje... Visoko cenjena od strane francuskih vojnih velikasa Fransea De perea, Sarla de Gola i Viceadmirala Geprata, u Srbiji zavrsava kao cistacica u banci, a nocu sije vojne uniforme i podize desetinu i desetinu dece iz kopaonickih sela.
Sama za sebe bi rekla da je ovo - ispovest o zivotu od prve puske, do prve metle.
"Milunka "
glumi: Vesna Stankovic
rezija: Petar Stanojlovic
Ispovest heroine Srpskih oslobodilackih ratova Milunke Savic u interpretaciji glumice
Jugoslovenskog dramskog pozorista - Vesne Stankovic.
Licna ispovest u prvom licu zene ratnika o zivotu i smrti , ratu, Srbiji i njenoj istoriji,
iz ugla zene borca koja je dobila mnoga i najvisa odlikovanja ( orden za hrabrost, Karadjordjevu zvezdu sa macevima, medalju Milos Obilic, jedina zena u svetu odlikovana Francuskim Ratnim krstom sa palmom, dva ordena Legije casti...)
Prica pocinje od njenih devojackih dana, koje provodi u kopaonickom selu Koprivnici, sa dve sestre, roditeljima i bolesljivim bratom. Celog zivota ima izrazitu potrebu da zastiti slabe i ugrozene, stoga u Prvi balkanski rat odlazi umessto brata, preobucena u muskarca, pod imenom Milun Savic. Neostrasiva u svakoj borbi, najvise poznata kao bombas, biva ranjavana i njena tajna se otkriva. Vojska staje uz nju i iako je u suprotnostima sa vojnim pravilima, zadrzavaju je u jedinici. Biva ranjavana cak devet puta, u sedam godina ratovanja, dobija cak dvanaest medalja, a posle demobilizacije radja devojcicu, usvaja jos tri cerke i vise od tridesetoro dece hrani, podize, skoluje... Visoko cenjena od strane francuskih vojnih velikasa Fransea De perea, Sarla de Gola i Viceadmirala Geprata, u Srbiji zavrsava kao cistacica u banci, a nocu sije vojne uniforme i podize desetinu i desetinu dece iz kopaonickih sela.
Sama za sebe bi rekla da je ovo - ispovest o zivotu od prve puske, do prve metle.
"Milunka "
glumi: Vesna Stankovic
rezija: Petar Stanojlovic
Ispovest heroine Srpskih oslobodilackih ratova Milunke Savic u interpretaciji glumice
Jugoslovenskog dramskog pozorista - Vesne Stankovic.
Licna ispovest u prvom licu zene ratnika o zivotu i smrti , ratu, Srbiji i njenoj istoriji,
iz ugla zene borca koja je dobila mnoga i najvisa odlikovanja ( orden za hrabrost, Karadjordjevu zvezdu sa macevima, medalju Milos Obilic, jedina zena u svetu odlikovana Francuskim Ratnim krstom sa palmom, dva ordena Legije casti...)
Prica pocinje od njenih devojackih dana, koje provodi u kopaonickom selu Koprivnici, sa dve sestre, roditeljima i bolesljivim bratom. Celog zivota ima izrazitu potrebu da zastiti slabe i ugrozene, stoga u Prvi balkanski rat odlazi umessto brata, preobucena u muskarca, pod imenom Milun Savic. Neostrasiva u svakoj borbi, najvise poznata kao bombas, biva ranjavana i njena tajna se otkriva. Vojska staje uz nju i iako je u suprotnostima sa vojnim pravilima, zadrzavaju je u jedinici. Biva ranjavana cak devet puta, u sedam godina ratovanja, dobija cak dvanaest medalja, a posle demobilizacije radja devojcicu, usvaja jos tri cerke i vise od tridesetoro dece hrani, podize, skoluje... Visoko cenjena od strane francuskih vojnih velikasa Fransea De perea, Sarla de Gola i Viceadmirala Geprata, u Srbiji zavrsava kao cistacica u banci, a nocu sije vojne uniforme i podize desetinu i desetinu dece iz kopaonickih sela.
Sama za sebe bi rekla da je ovo - ispovest o zivotu od prve puske, do prve metle.
2013-08-16 Concrete pour for the cement slabe that will be the first floor of the addition to Building D.
2013-08-16 Concrete pour for the cement slabe that will be the first floor of the addition to Building D.
"Milunka "
glumi: Vesna Stankovic
rezija: Petar Stanojlovic
Ispovest heroine Srpskih oslobodilackih ratova Milunke Savic u interpretaciji glumice
Jugoslovenskog dramskog pozorista - Vesne Stankovic.
Licna ispovest u prvom licu zene ratnika o zivotu i smrti , ratu, Srbiji i njenoj istoriji,
iz ugla zene borca koja je dobila mnoga i najvisa odlikovanja ( orden za hrabrost, Karadjordjevu zvezdu sa macevima, medalju Milos Obilic, jedina zena u svetu odlikovana Francuskim Ratnim krstom sa palmom, dva ordena Legije casti...)
Prica pocinje od njenih devojackih dana, koje provodi u kopaonickom selu Koprivnici, sa dve sestre, roditeljima i bolesljivim bratom. Celog zivota ima izrazitu potrebu da zastiti slabe i ugrozene, stoga u Prvi balkanski rat odlazi umessto brata, preobucena u muskarca, pod imenom Milun Savic. Neostrasiva u svakoj borbi, najvise poznata kao bombas, biva ranjavana i njena tajna se otkriva. Vojska staje uz nju i iako je u suprotnostima sa vojnim pravilima, zadrzavaju je u jedinici. Biva ranjavana cak devet puta, u sedam godina ratovanja, dobija cak dvanaest medalja, a posle demobilizacije radja devojcicu, usvaja jos tri cerke i vise od tridesetoro dece hrani, podize, skoluje... Visoko cenjena od strane francuskih vojnih velikasa Fransea De perea, Sarla de Gola i Viceadmirala Geprata, u Srbiji zavrsava kao cistacica u banci, a nocu sije vojne uniforme i podize desetinu i desetinu dece iz kopaonickih sela.
Sama za sebe bi rekla da je ovo - ispovest o zivotu od prve puske, do prve metle.
glumi: Vesna Stankovic
rezija: Petar Stanojlovic
tekst : Vesna Stankovic
Ispovest heroine Srpskih oslobodilackih ratova Milunke Savic u interpretaciji glumice
Jugoslovenskog dramskog pozorista - Vesne Stankovic.
Licna ispovest u prvom licu zene ratnika o zivotu i smrti , ratu, Srbiji i njenoj istoriji,
iz ugla zene borca koja je dobila mnoga i najvisa odlikovanja ( orden za hrabrost, Karadjordjevu zvezdu sa macevima, medalju Milos Obilic, jedina zena u svetu odlikovana Francuskim Ratnim krstom sa palmom, dva ordena Legije casti...)
Prica pocinje od njenih devojackih dana, koje provodi u kopaonickom selu Koprivnici, sa dve sestre, roditeljima i bolesljivim bratom. Celog zivota ima izrazitu potrebu da zastiti slabe i ugrozene, stoga u Prvi balkanski rat odlazi umessto brata, preobucena u muskarca, pod imenom Milun Savic. Neostrasiva u svakoj borbi, najvise poznata kao bombas, biva ranjavana i njena tajna se otkriva. Vojska staje uz nju i iako je u suprotnostima sa vojnim pravilima, zadrzavaju je u jedinici. Biva ranjavana cak devet puta, u sedam godina ratovanja, dobija cak dvanaest medalja, a posle demobilizacije radja devojcicu, usvaja jos tri cerke i vise od tridesetoro dece hrani, podize, skoluje... Visoko cenjena od strane francuskih vojnih velikasa Fransea De perea, Sarla de Gola i Viceadmirala Geprata, u Srbiji zavrsava kao cistacica u banci, a nocu sije vojne uniforme i podize desetinu i desetinu dece iz kopaonickih sela.
Sama za sebe bi rekla da je ovo - ispovest o zivotu od prve puske, do prve metle.
"Milunka "
glumi: Vesna Stankovic
rezija: Petar Stanojlovic
Ispovest heroine Srpskih oslobodilackih ratova Milunke Savic u interpretaciji glumice
Jugoslovenskog dramskog pozorista - Vesne Stankovic.
Licna ispovest u prvom licu zene ratnika o zivotu i smrti , ratu, Srbiji i njenoj istoriji,
iz ugla zene borca koja je dobila mnoga i najvisa odlikovanja ( orden za hrabrost, Karadjordjevu zvezdu sa macevima, medalju Milos Obilic, jedina zena u svetu odlikovana Francuskim Ratnim krstom sa palmom, dva ordena Legije casti...)
Prica pocinje od njenih devojackih dana, koje provodi u kopaonickom selu Koprivnici, sa dve sestre, roditeljima i bolesljivim bratom. Celog zivota ima izrazitu potrebu da zastiti slabe i ugrozene, stoga u Prvi balkanski rat odlazi umessto brata, preobucena u muskarca, pod imenom Milun Savic. Neostrasiva u svakoj borbi, najvise poznata kao bombas, biva ranjavana i njena tajna se otkriva. Vojska staje uz nju i iako je u suprotnostima sa vojnim pravilima, zadrzavaju je u jedinici. Biva ranjavana cak devet puta, u sedam godina ratovanja, dobija cak dvanaest medalja, a posle demobilizacije radja devojcicu, usvaja jos tri cerke i vise od tridesetoro dece hrani, podize, skoluje... Visoko cenjena od strane francuskih vojnih velikasa Fransea De perea, Sarla de Gola i Viceadmirala Geprata, u Srbiji zavrsava kao cistacica u banci, a nocu sije vojne uniforme i podize desetinu i desetinu dece iz kopaonickih sela.
Sama za sebe bi rekla da je ovo - ispovest o zivotu od prve puske, do prve metle.
"Milunka "
glumi: Vesna Stankovic
rezija: Petar Stanojlovic
Ispovest heroine Srpskih oslobodilackih ratova Milunke Savic u interpretaciji glumice
Jugoslovenskog dramskog pozorista - Vesne Stankovic.
Licna ispovest u prvom licu zene ratnika o zivotu i smrti , ratu, Srbiji i njenoj istoriji,
iz ugla zene borca koja je dobila mnoga i najvisa odlikovanja ( orden za hrabrost, Karadjordjevu zvezdu sa macevima, medalju Milos Obilic, jedina zena u svetu odlikovana Francuskim Ratnim krstom sa palmom, dva ordena Legije casti...)
Prica pocinje od njenih devojackih dana, koje provodi u kopaonickom selu Koprivnici, sa dve sestre, roditeljima i bolesljivim bratom. Celog zivota ima izrazitu potrebu da zastiti slabe i ugrozene, stoga u Prvi balkanski rat odlazi umessto brata, preobucena u muskarca, pod imenom Milun Savic. Neostrasiva u svakoj borbi, najvise poznata kao bombas, biva ranjavana i njena tajna se otkriva. Vojska staje uz nju i iako je u suprotnostima sa vojnim pravilima, zadrzavaju je u jedinici. Biva ranjavana cak devet puta, u sedam godina ratovanja, dobija cak dvanaest medalja, a posle demobilizacije radja devojcicu, usvaja jos tri cerke i vise od tridesetoro dece hrani, podize, skoluje... Visoko cenjena od strane francuskih vojnih velikasa Fransea De perea, Sarla de Gola i Viceadmirala Geprata, u Srbiji zavrsava kao cistacica u banci, a nocu sije vojne uniforme i podize desetinu i desetinu dece iz kopaonickih sela.
Sama za sebe bi rekla da je ovo - ispovest o zivotu od prve puske, do prve metle.
"Milunka "
glumi: Vesna Stankovic
rezija: Petar Stanojlovic
Ispovest heroine Srpskih oslobodilackih ratova Milunke Savic u interpretaciji glumice
Jugoslovenskog dramskog pozorista - Vesne Stankovic.
Licna ispovest u prvom licu zene ratnika o zivotu i smrti , ratu, Srbiji i njenoj istoriji,
iz ugla zene borca koja je dobila mnoga i najvisa odlikovanja ( orden za hrabrost, Karadjordjevu zvezdu sa macevima, medalju Milos Obilic, jedina zena u svetu odlikovana Francuskim Ratnim krstom sa palmom, dva ordena Legije casti...)
Prica pocinje od njenih devojackih dana, koje provodi u kopaonickom selu Koprivnici, sa dve sestre, roditeljima i bolesljivim bratom. Celog zivota ima izrazitu potrebu da zastiti slabe i ugrozene, stoga u Prvi balkanski rat odlazi umessto brata, preobucena u muskarca, pod imenom Milun Savic. Neostrasiva u svakoj borbi, najvise poznata kao bombas, biva ranjavana i njena tajna se otkriva. Vojska staje uz nju i iako je u suprotnostima sa vojnim pravilima, zadrzavaju je u jedinici. Biva ranjavana cak devet puta, u sedam godina ratovanja, dobija cak dvanaest medalja, a posle demobilizacije radja devojcicu, usvaja jos tri cerke i vise od tridesetoro dece hrani, podize, skoluje... Visoko cenjena od strane francuskih vojnih velikasa Fransea De perea, Sarla de Gola i Viceadmirala Geprata, u Srbiji zavrsava kao cistacica u banci, a nocu sije vojne uniforme i podize desetinu i desetinu dece iz kopaonickih sela.
Sama za sebe bi rekla da je ovo - ispovest o zivotu od prve puske, do prve metle.
"Milunka "
glumi: Vesna Stankovic
rezija: Petar Stanojlovic
Ispovest heroine Srpskih oslobodilackih ratova Milunke Savic u interpretaciji glumice
Jugoslovenskog dramskog pozorista - Vesne Stankovic.
Licna ispovest u prvom licu zene ratnika o zivotu i smrti , ratu, Srbiji i njenoj istoriji,
iz ugla zene borca koja je dobila mnoga i najvisa odlikovanja ( orden za hrabrost, Karadjordjevu zvezdu sa macevima, medalju Milos Obilic, jedina zena u svetu odlikovana Francuskim Ratnim krstom sa palmom, dva ordena Legije casti...)
Prica pocinje od njenih devojackih dana, koje provodi u kopaonickom selu Koprivnici, sa dve sestre, roditeljima i bolesljivim bratom. Celog zivota ima izrazitu potrebu da zastiti slabe i ugrozene, stoga u Prvi balkanski rat odlazi umessto brata, preobucena u muskarca, pod imenom Milun Savic. Neostrasiva u svakoj borbi, najvise poznata kao bombas, biva ranjavana i njena tajna se otkriva. Vojska staje uz nju i iako je u suprotnostima sa vojnim pravilima, zadrzavaju je u jedinici. Biva ranjavana cak devet puta, u sedam godina ratovanja, dobija cak dvanaest medalja, a posle demobilizacije radja devojcicu, usvaja jos tri cerke i vise od tridesetoro dece hrani, podize, skoluje... Visoko cenjena od strane francuskih vojnih velikasa Fransea De perea, Sarla de Gola i Viceadmirala Geprata, u Srbiji zavrsava kao cistacica u banci, a nocu sije vojne uniforme i podize desetinu i desetinu dece iz kopaonickih sela.
Sama za sebe bi rekla da je ovo - ispovest o zivotu od prve puske, do prve metle.
"Milunka "
glumi: Vesna Stankovic
rezija: Petar Stanojlovic
Ispovest heroine Srpskih oslobodilackih ratova Milunke Savic u interpretaciji glumice
Jugoslovenskog dramskog pozorista - Vesne Stankovic.
Licna ispovest u prvom licu zene ratnika o zivotu i smrti , ratu, Srbiji i njenoj istoriji,
iz ugla zene borca koja je dobila mnoga i najvisa odlikovanja ( orden za hrabrost, Karadjordjevu zvezdu sa macevima, medalju Milos Obilic, jedina zena u svetu odlikovana Francuskim Ratnim krstom sa palmom, dva ordena Legije casti...)
Prica pocinje od njenih devojackih dana, koje provodi u kopaonickom selu Koprivnici, sa dve sestre, roditeljima i bolesljivim bratom. Celog zivota ima izrazitu potrebu da zastiti slabe i ugrozene, stoga u Prvi balkanski rat odlazi umessto brata, preobucena u muskarca, pod imenom Milun Savic. Neostrasiva u svakoj borbi, najvise poznata kao bombas, biva ranjavana i njena tajna se otkriva. Vojska staje uz nju i iako je u suprotnostima sa vojnim pravilima, zadrzavaju je u jedinici. Biva ranjavana cak devet puta, u sedam godina ratovanja, dobija cak dvanaest medalja, a posle demobilizacije radja devojcicu, usvaja jos tri cerke i vise od tridesetoro dece hrani, podize, skoluje... Visoko cenjena od strane francuskih vojnih velikasa Fransea De perea, Sarla de Gola i Viceadmirala Geprata, u Srbiji zavrsava kao cistacica u banci, a nocu sije vojne uniforme i podize desetinu i desetinu dece iz kopaonickih sela.
Sama za sebe bi rekla da je ovo - ispovest o zivotu od prve puske, do prve metle.
"Milunka "
glumi: Vesna Stankovic
rezija: Petar Stanojlovic
Ispovest heroine Srpskih oslobodilackih ratova Milunke Savic u interpretaciji glumice
Jugoslovenskog dramskog pozorista - Vesne Stankovic.
Licna ispovest u prvom licu zene ratnika o zivotu i smrti , ratu, Srbiji i njenoj istoriji,
iz ugla zene borca koja je dobila mnoga i najvisa odlikovanja ( orden za hrabrost, Karadjordjevu zvezdu sa macevima, medalju Milos Obilic, jedina zena u svetu odlikovana Francuskim Ratnim krstom sa palmom, dva ordena Legije casti...)
Prica pocinje od njenih devojackih dana, koje provodi u kopaonickom selu Koprivnici, sa dve sestre, roditeljima i bolesljivim bratom. Celog zivota ima izrazitu potrebu da zastiti slabe i ugrozene, stoga u Prvi balkanski rat odlazi umessto brata, preobucena u muskarca, pod imenom Milun Savic. Neostrasiva u svakoj borbi, najvise poznata kao bombas, biva ranjavana i njena tajna se otkriva. Vojska staje uz nju i iako je u suprotnostima sa vojnim pravilima, zadrzavaju je u jedinici. Biva ranjavana cak devet puta, u sedam godina ratovanja, dobija cak dvanaest medalja, a posle demobilizacije radja devojcicu, usvaja jos tri cerke i vise od tridesetoro dece hrani, podize, skoluje... Visoko cenjena od strane francuskih vojnih velikasa Fransea De perea, Sarla de Gola i Viceadmirala Geprata, u Srbiji zavrsava kao cistacica u banci, a nocu sije vojne uniforme i podize desetinu i desetinu dece iz kopaonickih sela.
Sama za sebe bi rekla da je ovo - ispovest o zivotu od prve puske, do prve metle.
"Milunka "
glumi: Vesna Stankovic
rezija: Petar Stanojlovic
Ispovest heroine Srpskih oslobodilackih ratova Milunke Savic u interpretaciji glumice
Jugoslovenskog dramskog pozorista - Vesne Stankovic.
Licna ispovest u prvom licu zene ratnika o zivotu i smrti , ratu, Srbiji i njenoj istoriji,
iz ugla zene borca koja je dobila mnoga i najvisa odlikovanja ( orden za hrabrost, Karadjordjevu zvezdu sa macevima, medalju Milos Obilic, jedina zena u svetu odlikovana Francuskim Ratnim krstom sa palmom, dva ordena Legije casti...)
Prica pocinje od njenih devojackih dana, koje provodi u kopaonickom selu Koprivnici, sa dve sestre, roditeljima i bolesljivim bratom. Celog zivota ima izrazitu potrebu da zastiti slabe i ugrozene, stoga u Prvi balkanski rat odlazi umessto brata, preobucena u muskarca, pod imenom Milun Savic. Neostrasiva u svakoj borbi, najvise poznata kao bombas, biva ranjavana i njena tajna se otkriva. Vojska staje uz nju i iako je u suprotnostima sa vojnim pravilima, zadrzavaju je u jedinici. Biva ranjavana cak devet puta, u sedam godina ratovanja, dobija cak dvanaest medalja, a posle demobilizacije radja devojcicu, usvaja jos tri cerke i vise od tridesetoro dece hrani, podize, skoluje... Visoko cenjena od strane francuskih vojnih velikasa Fransea De perea, Sarla de Gola i Viceadmirala Geprata, u Srbiji zavrsava kao cistacica u banci, a nocu sije vojne uniforme i podize desetinu i desetinu dece iz kopaonickih sela.
Sama za sebe bi rekla da je ovo - ispovest o zivotu od prve puske, do prve metle.
Predstava koja je proglasena za najbolju na Medjunarodnom festivalu u Zemunu 2015. Zlatna kolajna publike "Siniša Dašić". Nagrada "Zlatni vitez" na medjunarodnom festivalu u Moskvi 2015. Čas patriotizma i čovekoljublja.
"Milunka "
glumi: Vesna Stankovic
rezija: Petar Stanojlovic
tekst: Vesna Stankovic
Ispovest heroine Srpskih oslobodilackih ratova Milunke Savic u interpretaciji glumice Jugoslovenskog dramskog pozorista - Vesne Stankovic.
Licna ispovest u prvom licu zene ratnika o zivotu i smrti , ratu, Srbiji i njenoj istoriji, iz ugla zene borca koja je dobila mnoga i najvisa odlikovanja ( orden za hrabrost, Karadjordjevu zvezdu sa macevima, medalju Milos Obilic, jedina zena u svetu odlikovana Francuskim Ratnim krstom sa palmom, dva ordena Legije casti...)
Prica pocinje od njenih devojackih dana, koje provodi u kopaonickom selu Koprivnici, sa dve sestre, roditeljima i bolesljivim bratom. Celog zivota ima izrazitu potrebu da zastiti slabe i ugrozene, stoga u Prvi balkanski rat odlazi umessto brata, preobucena u muskarca, pod imenom Milun Savic. Neostrasiva u svakoj borbi, najvise poznata kao bombas, biva ranjavana i njena tajna se otkriva. Vojska staje uz nju i iako je u suprotnostima sa vojnim pravilima, zadrzavaju je u jedinici. Biva ranjavana cak devet puta, u sedam godina ratovanja, dobija cak dvanaest medalja, a posle demobilizacije radja devojcicu, usvaja jos tri cerke i vise od tridesetoro dece hrani, podize, skoluje... Visoko cenjena od strane francuskih vojnih velikasa Fransea De perea, Sarla de Gola i Viceadmirala Geprata, u Srbiji zavrsava kao cistacica u banci, a nocu sije vojne uniforme i podize desetinu i desetinu dece iz kopaonickih sela.
Sama za sebe bi rekla da je ovo - ispovest o zivotu od prve puske, do prve metle.
Predstava koja je proglasena za najbolju na Medjunarodnom festivalu u Zemunu 2015. Zlatna kolajna publike "Siniša Dašić". Nagrada "Zlatni vitez" na medjunarodnom festivalu u Moskvi 2015. Čas patriotizma i čovekoljublja.
"Milunka "
glumi: Vesna Stankovic
rezija: Petar Stanojlovic
tekst: Vesna Stankovic
Ispovest heroine Srpskih oslobodilackih ratova Milunke Savic u interpretaciji glumice Jugoslovenskog dramskog pozorista - Vesne Stankovic.
Licna ispovest u prvom licu zene ratnika o zivotu i smrti , ratu, Srbiji i njenoj istoriji, iz ugla zene borca koja je dobila mnoga i najvisa odlikovanja ( orden za hrabrost, Karadjordjevu zvezdu sa macevima, medalju Milos Obilic, jedina zena u svetu odlikovana Francuskim Ratnim krstom sa palmom, dva ordena Legije casti...)
Prica pocinje od njenih devojackih dana, koje provodi u kopaonickom selu Koprivnici, sa dve sestre, roditeljima i bolesljivim bratom. Celog zivota ima izrazitu potrebu da zastiti slabe i ugrozene, stoga u Prvi balkanski rat odlazi umessto brata, preobucena u muskarca, pod imenom Milun Savic. Neostrasiva u svakoj borbi, najvise poznata kao bombas, biva ranjavana i njena tajna se otkriva. Vojska staje uz nju i iako je u suprotnostima sa vojnim pravilima, zadrzavaju je u jedinici. Biva ranjavana cak devet puta, u sedam godina ratovanja, dobija cak dvanaest medalja, a posle demobilizacije radja devojcicu, usvaja jos tri cerke i vise od tridesetoro dece hrani, podize, skoluje... Visoko cenjena od strane francuskih vojnih velikasa Fransea De perea, Sarla de Gola i Viceadmirala Geprata, u Srbiji zavrsava kao cistacica u banci, a nocu sije vojne uniforme i podize desetinu i desetinu dece iz kopaonickih sela.
Sama za sebe bi rekla da je ovo - ispovest o zivotu od prve puske, do prve metle.
"Milunka "
glumi: Vesna Stankovic
rezija: Petar Stanojlovic
Ispovest heroine Srpskih oslobodilackih ratova Milunke Savic u interpretaciji glumice
Jugoslovenskog dramskog pozorista - Vesne Stankovic.
Licna ispovest u prvom licu zene ratnika o zivotu i smrti , ratu, Srbiji i njenoj istoriji,
iz ugla zene borca koja je dobila mnoga i najvisa odlikovanja ( orden za hrabrost, Karadjordjevu zvezdu sa macevima, medalju Milos Obilic, jedina zena u svetu odlikovana Francuskim Ratnim krstom sa palmom, dva ordena Legije casti...)
Prica pocinje od njenih devojackih dana, koje provodi u kopaonickom selu Koprivnici, sa dve sestre, roditeljima i bolesljivim bratom. Celog zivota ima izrazitu potrebu da zastiti slabe i ugrozene, stoga u Prvi balkanski rat odlazi umessto brata, preobucena u muskarca, pod imenom Milun Savic. Neostrasiva u svakoj borbi, najvise poznata kao bombas, biva ranjavana i njena tajna se otkriva. Vojska staje uz nju i iako je u suprotnostima sa vojnim pravilima, zadrzavaju je u jedinici. Biva ranjavana cak devet puta, u sedam godina ratovanja, dobija cak dvanaest medalja, a posle demobilizacije radja devojcicu, usvaja jos tri cerke i vise od tridesetoro dece hrani, podize, skoluje... Visoko cenjena od strane francuskih vojnih velikasa Fransea De perea, Sarla de Gola i Viceadmirala Geprata, u Srbiji zavrsava kao cistacica u banci, a nocu sije vojne uniforme i podize desetinu i desetinu dece iz kopaonickih sela.
Sama za sebe bi rekla da je ovo - ispovest o zivotu od prve puske, do prve metle.
"Milunka "
glumi: Vesna Stankovic
rezija: Petar Stanojlovic
Ispovest heroine Srpskih oslobodilackih ratova Milunke Savic u interpretaciji glumice
Jugoslovenskog dramskog pozorista - Vesne Stankovic.
Licna ispovest u prvom licu zene ratnika o zivotu i smrti , ratu, Srbiji i njenoj istoriji,
iz ugla zene borca koja je dobila mnoga i najvisa odlikovanja ( orden za hrabrost, Karadjordjevu zvezdu sa macevima, medalju Milos Obilic, jedina zena u svetu odlikovana Francuskim Ratnim krstom sa palmom, dva ordena Legije casti...)
Prica pocinje od njenih devojackih dana, koje provodi u kopaonickom selu Koprivnici, sa dve sestre, roditeljima i bolesljivim bratom. Celog zivota ima izrazitu potrebu da zastiti slabe i ugrozene, stoga u Prvi balkanski rat odlazi umessto brata, preobucena u muskarca, pod imenom Milun Savic. Neostrasiva u svakoj borbi, najvise poznata kao bombas, biva ranjavana i njena tajna se otkriva. Vojska staje uz nju i iako je u suprotnostima sa vojnim pravilima, zadrzavaju je u jedinici. Biva ranjavana cak devet puta, u sedam godina ratovanja, dobija cak dvanaest medalja, a posle demobilizacije radja devojcicu, usvaja jos tri cerke i vise od tridesetoro dece hrani, podize, skoluje... Visoko cenjena od strane francuskih vojnih velikasa Fransea De perea, Sarla de Gola i Viceadmirala Geprata, u Srbiji zavrsava kao cistacica u banci, a nocu sije vojne uniforme i podize desetinu i desetinu dece iz kopaonickih sela.
Sama za sebe bi rekla da je ovo - ispovest o zivotu od prve puske, do prve metle.
"Milunka "
glumi: Vesna Stankovic
rezija: Petar Stanojlovic
Ispovest heroine Srpskih oslobodilackih ratova Milunke Savic u interpretaciji glumice
Jugoslovenskog dramskog pozorista - Vesne Stankovic.
Licna ispovest u prvom licu zene ratnika o zivotu i smrti , ratu, Srbiji i njenoj istoriji,
iz ugla zene borca koja je dobila mnoga i najvisa odlikovanja ( orden za hrabrost, Karadjordjevu zvezdu sa macevima, medalju Milos Obilic, jedina zena u svetu odlikovana Francuskim Ratnim krstom sa palmom, dva ordena Legije casti...)
Prica pocinje od njenih devojackih dana, koje provodi u kopaonickom selu Koprivnici, sa dve sestre, roditeljima i bolesljivim bratom. Celog zivota ima izrazitu potrebu da zastiti slabe i ugrozene, stoga u Prvi balkanski rat odlazi umessto brata, preobucena u muskarca, pod imenom Milun Savic. Neostrasiva u svakoj borbi, najvise poznata kao bombas, biva ranjavana i njena tajna se otkriva. Vojska staje uz nju i iako je u suprotnostima sa vojnim pravilima, zadrzavaju je u jedinici. Biva ranjavana cak devet puta, u sedam godina ratovanja, dobija cak dvanaest medalja, a posle demobilizacije radja devojcicu, usvaja jos tri cerke i vise od tridesetoro dece hrani, podize, skoluje... Visoko cenjena od strane francuskih vojnih velikasa Fransea De perea, Sarla de Gola i Viceadmirala Geprata, u Srbiji zavrsava kao cistacica u banci, a nocu sije vojne uniforme i podize desetinu i desetinu dece iz kopaonickih sela.
Sama za sebe bi rekla da je ovo - ispovest o zivotu od prve puske, do prve metle.
"Milunka "
glumi: Vesna Stankovic
rezija: Petar Stanojlovic
Ispovest heroine Srpskih oslobodilackih ratova Milunke Savic u interpretaciji glumice
Jugoslovenskog dramskog pozorista - Vesne Stankovic.
Licna ispovest u prvom licu zene ratnika o zivotu i smrti , ratu, Srbiji i njenoj istoriji,
iz ugla zene borca koja je dobila mnoga i najvisa odlikovanja ( orden za hrabrost, Karadjordjevu zvezdu sa macevima, medalju Milos Obilic, jedina zena u svetu odlikovana Francuskim Ratnim krstom sa palmom, dva ordena Legije casti...)
Prica pocinje od njenih devojackih dana, koje provodi u kopaonickom selu Koprivnici, sa dve sestre, roditeljima i bolesljivim bratom. Celog zivota ima izrazitu potrebu da zastiti slabe i ugrozene, stoga u Prvi balkanski rat odlazi umessto brata, preobucena u muskarca, pod imenom Milun Savic. Neostrasiva u svakoj borbi, najvise poznata kao bombas, biva ranjavana i njena tajna se otkriva. Vojska staje uz nju i iako je u suprotnostima sa vojnim pravilima, zadrzavaju je u jedinici. Biva ranjavana cak devet puta, u sedam godina ratovanja, dobija cak dvanaest medalja, a posle demobilizacije radja devojcicu, usvaja jos tri cerke i vise od tridesetoro dece hrani, podize, skoluje... Visoko cenjena od strane francuskih vojnih velikasa Fransea De perea, Sarla de Gola i Viceadmirala Geprata, u Srbiji zavrsava kao cistacica u banci, a nocu sije vojne uniforme i podize desetinu i desetinu dece iz kopaonickih sela.
Sama za sebe bi rekla da je ovo - ispovest o zivotu od prve puske, do prve metle.
Predstava koja je proglasena za najbolju na Medjunarodnom festivalu u Zemunu 2015. Zlatna kolajna publike "Siniša Dašić". Nagrada "Zlatni vitez" na medjunarodnom festivalu u Moskvi 2015. Čas patriotizma i čovekoljublja.
"Milunka "
glumi: Vesna Stankovic
rezija: Petar Stanojlovic
tekst: Vesna Stankovic
Ispovest heroine Srpskih oslobodilackih ratova Milunke Savic u interpretaciji glumice Jugoslovenskog dramskog pozorista - Vesne Stankovic.
Licna ispovest u prvom licu zene ratnika o zivotu i smrti , ratu, Srbiji i njenoj istoriji, iz ugla zene borca koja je dobila mnoga i najvisa odlikovanja ( orden za hrabrost, Karadjordjevu zvezdu sa macevima, medalju Milos Obilic, jedina zena u svetu odlikovana Francuskim Ratnim krstom sa palmom, dva ordena Legije casti...)
Prica pocinje od njenih devojackih dana, koje provodi u kopaonickom selu Koprivnici, sa dve sestre, roditeljima i bolesljivim bratom. Celog zivota ima izrazitu potrebu da zastiti slabe i ugrozene, stoga u Prvi balkanski rat odlazi umessto brata, preobucena u muskarca, pod imenom Milun Savic. Neostrasiva u svakoj borbi, najvise poznata kao bombas, biva ranjavana i njena tajna se otkriva. Vojska staje uz nju i iako je u suprotnostima sa vojnim pravilima, zadrzavaju je u jedinici. Biva ranjavana cak devet puta, u sedam godina ratovanja, dobija cak dvanaest medalja, a posle demobilizacije radja devojcicu, usvaja jos tri cerke i vise od tridesetoro dece hrani, podize, skoluje... Visoko cenjena od strane francuskih vojnih velikasa Fransea De perea, Sarla de Gola i Viceadmirala Geprata, u Srbiji zavrsava kao cistacica u banci, a nocu sije vojne uniforme i podize desetinu i desetinu dece iz kopaonickih sela.
Sama za sebe bi rekla da je ovo - ispovest o zivotu od prve puske, do prve metle.
"Milunka "
glumi: Vesna Stankovic
rezija: Petar Stanojlovic
Ispovest heroine Srpskih oslobodilackih ratova Milunke Savic u interpretaciji glumice
Jugoslovenskog dramskog pozorista - Vesne Stankovic.
Licna ispovest u prvom licu zene ratnika o zivotu i smrti , ratu, Srbiji i njenoj istoriji,
iz ugla zene borca koja je dobila mnoga i najvisa odlikovanja ( orden za hrabrost, Karadjordjevu zvezdu sa macevima, medalju Milos Obilic, jedina zena u svetu odlikovana Francuskim Ratnim krstom sa palmom, dva ordena Legije casti...)
Prica pocinje od njenih devojackih dana, koje provodi u kopaonickom selu Koprivnici, sa dve sestre, roditeljima i bolesljivim bratom. Celog zivota ima izrazitu potrebu da zastiti slabe i ugrozene, stoga u Prvi balkanski rat odlazi umessto brata, preobucena u muskarca, pod imenom Milun Savic. Neostrasiva u svakoj borbi, najvise poznata kao bombas, biva ranjavana i njena tajna se otkriva. Vojska staje uz nju i iako je u suprotnostima sa vojnim pravilima, zadrzavaju je u jedinici. Biva ranjavana cak devet puta, u sedam godina ratovanja, dobija cak dvanaest medalja, a posle demobilizacije radja devojcicu, usvaja jos tri cerke i vise od tridesetoro dece hrani, podize, skoluje... Visoko cenjena od strane francuskih vojnih velikasa Fransea De perea, Sarla de Gola i Viceadmirala Geprata, u Srbiji zavrsava kao cistacica u banci, a nocu sije vojne uniforme i podize desetinu i desetinu dece iz kopaonickih sela.
Sama za sebe bi rekla da je ovo - ispovest o zivotu od prve puske, do prve metle.
"Milunka "
glumi: Vesna Stankovic
rezija: Petar Stanojlovic
Ispovest heroine Srpskih oslobodilackih ratova Milunke Savic u interpretaciji glumice
Jugoslovenskog dramskog pozorista - Vesne Stankovic.
Licna ispovest u prvom licu zene ratnika o zivotu i smrti , ratu, Srbiji i njenoj istoriji,
iz ugla zene borca koja je dobila mnoga i najvisa odlikovanja ( orden za hrabrost, Karadjordjevu zvezdu sa macevima, medalju Milos Obilic, jedina zena u svetu odlikovana Francuskim Ratnim krstom sa palmom, dva ordena Legije casti...)
Prica pocinje od njenih devojackih dana, koje provodi u kopaonickom selu Koprivnici, sa dve sestre, roditeljima i bolesljivim bratom. Celog zivota ima izrazitu potrebu da zastiti slabe i ugrozene, stoga u Prvi balkanski rat odlazi umessto brata, preobucena u muskarca, pod imenom Milun Savic. Neostrasiva u svakoj borbi, najvise poznata kao bombas, biva ranjavana i njena tajna se otkriva. Vojska staje uz nju i iako je u suprotnostima sa vojnim pravilima, zadrzavaju je u jedinici. Biva ranjavana cak devet puta, u sedam godina ratovanja, dobija cak dvanaest medalja, a posle demobilizacije radja devojcicu, usvaja jos tri cerke i vise od tridesetoro dece hrani, podize, skoluje... Visoko cenjena od strane francuskih vojnih velikasa Fransea De perea, Sarla de Gola i Viceadmirala Geprata, u Srbiji zavrsava kao cistacica u banci, a nocu sije vojne uniforme i podize desetinu i desetinu dece iz kopaonickih sela.
Sama za sebe bi rekla da je ovo - ispovest o zivotu od prve puske, do prve metle.