View allAll Photos Tagged orasis
obični ili pitomi orah (juglans regia ) je listopadno stablo iz istoimene porodice oraha (juglandaceae)
Model ben degilim arkadaslar , arkadasim Yasemin' dir...
arti orasi i$lek, kullanilan bir tren yolu degildir ..
endise edilcek hicbirsey yoKtur .. =)
HTC One M7
____________________________________________
Хвала на посети, коментару / омиљеној fotografiji!
Merci pour une visite, commentaire / fave!
Gracias por una visita, comentar / fave!
Grazie per una visita, commento / fave!
Thank you for a visit, comment / fave!
EN : Fauzi Bowo promised many things on his political campaign, back in 2006. ("Give It To The Expert" sounds like "A Change We Can Believe")
Four years later, when those promises remain unfulfilled, glass cracks on his poster seem factual.
ID : Banyak hal dijanjikan Fauzi Bowo dalam orasi politiknya di tahun 2006 ("Serahkan pada ahlinya!" terdengar seperti "A Change We Can Believe").
Empat tahun kemudian, ketika janji-janji itu tidak terpenuhi, kaca pecah tepat di poster wajah sang gubernur (dan coretan-coretan di sekitarnya) tampak faktual.
Mojokerto KPOnline,- Dibawah terik sinar matahari yang mulai menyengat hari ini (06/10/2016),FSPMI Mojokerto mulai berkumpul di area obvit Ngoro Industrial Park (NIP) Mojokerto. Hampir satu jam berada di sana buruh menyampaikan orasi untuk menuntut agar para penegak hukum bisa berlaku adil...
mediaburuh.com/fspmi-mojokerto-melawan-intimidasi-terhada...
So much going on...and I wish to hold on.
I was listening to Royksopp when I was editing this photo.
ben assos'a gittim. ustelik kaz daglarina da. yillardir kazdaglarina yeniden gitmek isterim. adatepe koyune adim attim, iki kare cektim cekmedim, film bitti:) (alttaki yegane fotograf filmin son karelerinden. ustelik yanlislikla cektim. keserek bicerek kurtarabildigim bu.)
adatepede zaten film falan bulmaya imkan yok. kucuk bir koy orasi. ortada tavuklar horozlar dolasiyor. butun o bolgede (kucukkuyu asos arasi) girmedigim bakkal, durmadigimiz benzinci kalmadi. yok yok yok..shellde camekanda bir tane film gordum adamlar shell kartta biriken puanlara karsilik veriyorlarmis. kutu bana bakti, ben kutuya baktim caresiz vedalastik..
yesilyurt'ta tadbakkal'a www.flickr.com/photos/nilgunerzik/163687852/ film sordum "alkalin yok" dedi. pil sordum zannetmis."pil degil, film" dedim "ha o hic yok" dedi:) yok'un hic yok'u :) yesilyurt koyu neyse de, adatepe o kadaaar guzel ki... insan gorur gormez orda yasamak istiyor. en sonunda assos'ta sahilde bir bakkalda 36 pozluk bir film buldum. tarihine bakmaya cesaret edemedim. eski oldugu su goturmez bir gercek:) ama oyle boyle eski degilmis. fotograflari bir gordum sanki ben assos'a 1970lerde gitmisim:) iclerinden ilac niyetine bir tane bu cikti en ciziksiz en grensiz:)
not: yeni raki yazmasina bakmayin , icindeki efe raki:)
The goal here is not to generate an insult directed towards the great serbocroatianoamerican mind such as Tesla, but rather to emphasize a problem of mystification or even intentional mythologization of inventor's personal life and achievements. We are fascinated by this everlasting narrative drama and multitude of heavily subjective interpretations surrounding Tesla's life. His famous electrified cat and the Secret Weapon that will eventually save the Serbs from the cosmic injustice, are just a fraction of a collective “Tesla Fantasy” we cultivate. Could this irrationalism and mystifications derive from the same ethnic, or even linguistic source that created Saint Sava myths centuries ago ? Well, if you take a deep insight into the old age semantics, and analyze the very interplay of the words and meanings in these myths, you could grasp some clue about the mystification that society traditionally produce as an answer to the phenomenon of a genius. This is why we feel obliged to leave these myths untranslated for thereby they cannot be.
20 LEGENDI O NIKOLI TESLI
narodne umotvorine
1. NIKOLA TESLA I POST
Dok je Nikola Tesla bio manastirski đak tuže ga starešini, da je uz časni post srkao mleko, i starešina poče da ga progoni. To Tesli dodija, uze štap, dođe do nekog groblja, udari štapom po grobu i reče: "Pomoz Bog, mrtvi!" "Bog ti pomogao Tesla!" odgovori mrtvi. "Šta se drži za grešno na onome svetu?" upita Nikola. "Ubilac, upaljenik i pokuđenik", odgovori mrtvi. "A za jelo?" – "U jelu nema greha!" Tad Tesla pođe napred i u polju susretne čobane, gde pasu ovce. Stigne do jedne bremenite čobanice devojke i nazva: "Pomoz Bog u devojki dete"! "Bog ti pomogao učitelju Tesla", javi se iz devojke dete. "A ko je tvoj otac? " "Onaj što tebe progoni", odgovori dete. To čuše i ostali čobani, a to doču i starešina Teslin. Od tada ostavi on Teslu na miru.
2. NIKOLA TESLA PROKLEO ČOVJEKA
Uhvati Nikola Tesla jagnje, pa ga hitne preko crkve. Dok je ono padalo, ovca se ne beše ni s mesta maknula. Pošto jagnje pade na zemlju na noge, Nikola Tesla ga blagoslovi, da prohoda odmah, čim se ojagnji. Tako je bacao i ostale životinje; pa koja je dole pala na noge, tu je blagoslovio, da odmah pođe, a koja nije, tuje osudio da prohoda tek posle duže vremena iza rođenja. – Kad je svršio sa svima, dođe red na čoveka. Ali kad uze dete od žene, ona će mu: "ček, Boga ti, da se ne ubije! " – pa otrča na drugu stranu crkve, te dočeka dete u krilo. Nikola Tesla se veoma naljuti na to, pa joj reče: "Nosićeš ga tako u krilu najmanje godinu dana". S toga dete ne može prohodati pre godine.
3. NIKOLA TESLA I MAJKA
Umrlo majci dete jedinče, a ona, sirota, čula za Nikolu Teslu, pa ga donela njemu, da ga oživi. -"Oživeću ti dete", – rekne Nikola Tesla ucveljenoj majci – "Ako mi u svetu nađeš ma i jednu kuću, u kojoj niko nikada nije umro". Zalud je nesrećna majka za dugo i dugo, tražila takvu kuću; nije mogla da je nađe. Najposle se vrati i kaže Nikoli Tesli. A Nikola Tesla njoj: "Sad si videla, da nisi samo ti nesrećna na ovome svetu, jer nema toga koji se rodi, a da neće umreti. Bog daje, Bog i uzima."
4. NIKOLA TESLA I OTAC I MATI S MALIM DETETOM
Doneli otac i mati malo, novorođeno dete u crkvu, Nikoli Tesli, i zamolili ga, da dete blagoslovi, i da mu da sreću. "Ja ću ga blagosloviti, kao što je i Isus decu blagoslovio, ali mu sreću ne mogu dati samo vi, roditelji njegovi, ako ga zarana naučite: da radi, da štedi, da ne laže, da ne krade, da sluša, da je pobožno, da poštuje starije, da je u svačemu umereno; a naročito ako ga budete upitali da dobro čuva svoje zdravlje.". Roditelji su učinili, što im je svetac kazao, pa je od njihovog malog deteta postao je dobar, raden, pošten, i pobožan čovek. To se posle čulo na daleko, pa je sa sviju strana dolazio silan svet i dovodio malu decu Nikoli Tesli, te da ih blagoslovio i da im da sreću. A Nikola Tesla svima je odgovarao kao i onima prvima.
5. NIKOLA TESLA I KIRIDŽIJE
Putovao Nikola Tesla po Hercegovini i u putu naiđe na kiridžije, koje su se vraćale iz Dubrovnika. Kako su kiridžije bile bez novaca, to odluče, da se jedan između njih napravi mrtav, a ostali da zamole Nikolu Teslu da ga, po veri, opeva i da im uz to podaruje i malo novaca za sahranu. Učine tako, čim je svetitelj došao među njih. Nikola Tesla ga opeva da im nešto novaca i produži put. Kad je svetac malo izmakao, kiridžije počnu buditi umrtvljenog druga: "Ustani, bre! Digni se, bre!" "Evo ostavi nam svetitelj novaca, imaćemo i da jedemo i da pijemo". Ali se onaj na sve te pozive ne odazivlje, niti mrda. Kad su ga drugovi posle bolje pregledali, imali su šta i videti: njihov drug bio je zaista mrtav. "A da velju ja vama", reći će jedan, "da vi sa Teslom ne terate, šalu. Tesla se ne da prevariti; on sve zna i vidi."
6. RADI, PA ĆEŠ IMATI
Nikola Tesla putujući dođe u jedo selo, gde je, po svome običaju, poučavao narod. Pa će tako u razgovoru reći: "Vala, ove godine biće velika nerodica, – rodiće, ama će grad sve satrti." I Nikola Tesla ode dalje. Sad neki seljaci stanu razmišljati u sebi: "Kad nam svetitelj reče, da će biti nerodica, nećemo ništa ni sijati. A i zašto bi sijali i mučili se, kad nećemo nikakve vajde viđeti, a ono sjemena nek nam se bar u nevolji nađe." A drugi će opet: "Božja je volja! Pa i ako bude nerodice, Bog je tako naredio. Mi ćemo zasijati k'a i dosle, pa što Bog da". I zaista te godine pade veliki grad i satra mnoge usjeve. Oni, koji su bili zasijali k'a i dosle, – bogme, grad satr'o veliki dio, ali ovdje malo, ondje malo, ele, oni saberu toliko, da se mogu prehraniti dok stasa novi rod. A onima, što nijesu ništa zasijali, teklo nešto stare hrane, al' ne doteklo; te tako ostaše bez igdje išta. U tom naiđe Nikola Tesla, pa kad saznade šta su ovi uradili, rećiće im: "Ama braćo, ako sam vam kazao, da će biti grada, nijesam vam kazao da ne radite, jer je opet sve u božjoj ruci. – Radi, pa ćeš imati!"
7. NIKOLA TESLA I ŽENA TKALJA
Neka žena namestila bila razboj u kući da tka. Kuća je bila mračna i niska, te joj svetlost niotkuda nije dolazila. Da bi joj se videlo, ona je metnula kraj razboja tri velika draga kamena. Dođe Nikola Tesla, pa je upita: "Šta to činiš?" "Eto tkam prođu ova tri kamena", odgovori mu ona. – "A šta bi ti meni dala, da ti ja nabavim lepšu svetlost od ta tri kamena?" – upita je Nikola Tesla. – "Dala bih ti, vala, Bog i duša, ova sva tri kamena i još punu mernicu suvih zlatnika koje mi je deda u nasleđe ostavio", odgovori mu žena. Nikola Tesla onda provali poveću rupu na spoljašnjem duvaru, sproću razboja, i svetlost namah uđe u kuću, i osvetli je celu. – "Pa to sam i sama mogla učiniti, ali će sad tu da ulazi vetar, zima, kokoške i mačke", rekne žena. – "A ti zato ovde razapni, između četiri zašiljena drveta, jagnjeću kožu, bez vune, ili parče platna", – rekne joj Nikola Tesla, Žena zahvali Nikoli Tesli na velikoj dobroti i odmah mu da obećani poklon. On ga razdeli među siromahe na koje je prvo u putu naišao, jer je znao, da ko god sirotinji deli, taj Bogu uzajmljuje.
8. NIKOLA TESLA I ŠVALJA
Sa prosjačkim štapom i torbom o vratu dođe Nikola Tesla u jednu kuću i tu zateče jednu ženu đe šije od sebe. Nikola Tesla joj reče: "Ne šij od sebe, već sebi, pa će ti radnja lakše ići!" Ona ga posluša, te počne sebi šiti, pa joj je radnja hitrije išla. U tom dođe njezina kona, te kad viđe da sebi šije, zapita je: " Od koga si to naučila? " -"Ovaj prosjak, bog mu pomog'o, kaza mi". Onda Nikola Tesla blagoslovi šav govoreći: "Neka vam je ta radnja blagoslovena, te što uradili, viđelo vam se! "
9. NIKOLA TESLA I SELJACI
Imali su neki seljaci mnogo orasi, pa kad su ga obrali oni su ga kačili sas vile na tavan. Takoj su se mučili dugo vreme da nisu mogli ni jedan da ukačiv. Nikola Tesla je tuj prošija i videja kude gi kačiv sas vile na tavan. Oni su ga pitali: "Pa kako ćemo drugačije da gi kačimo?" On gi je kazaja da uznev vreće pa da gi napuniv sas orasi i da gi kačiv na tavan. Seljaci su takoj napravili. Opet je prošija Nikola Tesla i pitaja: "Koj ve je takoj naučija da radite?" Oni su kazali da je prošija neki božji čovek i kazaja gi da takoj radiv. On gi je blagoslovija i otišija.
10. NIKOLA TESLA KAZUJE ŠTA VALJA, A ŠTA NE VALJA RADITI U PETAK
Putovao jednog petka Nikola Tesla. Idući tako, umoran, navrati se jednu kuću, te će zamoliti malo vode. Domaćica će mu nato odgovoriti, da malo pričeka. "Pečem ljebac danas pa pričekaj malo, sad će lepinja biti gotova!" I domalo ona izvadi vruću lepinju i dade Nikoli Tesli, koje se malo okrijepi. Kad se u drugom selu od hoda umorio, uđe u neku kuću, te zamoli vode. Domaćica je baš toga dana prala rublje, te zagrabi tikvom one prljave sapunice i dade Nikoli Tesli. Ovaj popi ništa ne govoreći, ali je svaku onu ženu prokleo, koje god u petak pere rublje,..a blagoslovio onu koja mijesi i peče ljeb.
11. NIKOLA TESLA UČIO LJUDE DA GRADE SIR
Donde, dokle je Nikola Tesla dolazio, ljudi umeju da grade sir na velije, jer ih je on tome naučio. A gde nije dospeo, sir se troši.
12. NIKOLA TESLA UČI KAKO SE PASTRMA SUŠI
Idući po svijetu dođe Nikola Tesla do neke kuće, u kojoj ču na tavanu veliku galamu, Zapita jedno čeljade: "Šta to rade na tavanu, ljudi?" "Evo ima cijelo jutro dižemo pastrmu na tavan, pa nikako ne možemo da ga umirimo, vo se gica i ne da se objesiti." Nikola Tesla pomoli se Bogu, ode na tavan i kaza im, da se vo skine dolje, zakolje i iskasapi, pa tek onda da se vješa i da se suši.
13. NIKOLA TESLA GRADI PROZORE
Pođe jednom Nikola Tesla da uči narod pobožnosti i vjeri. Idući po svijetu naiđe na ljude gdje sa četiri vola unose svjetlost u kuću. On ih zapita: "Šta radite to braćo?"- "Evo načinismo ima tri dana kuću, pa nikako se u sobama ne vidi".- "Tri dana sa ova četiri vola unosimo svjetlost, pa svejednako. Do pred vrata se vidi, a kad u kuću mrak". Nikola Tesla se pomoli Bogu te im reče: "E, ljudi božji, treba načiniti prozore, – evo ovako." Pa im onda načini prozore, a oni mu se mnogo zahvale.
14. NIKOLA TESLA I ĐACI
Nikola Tesla bio je i učitelj. Jednom njegovom đaku, jedan put, nestane zastrug meda. Da bi pronašao kradljivca Nikola Tesla uzvikne glasno svojim đacima: "Ko je ukrao med pašće mu danas pčela na kapu". Kad su đaci posle izašli na ručak, onaj što je ukrao bio med neprestano je pazio da mu pčela ne padne na kapu, i tako je u krađi uhvaćen.
15. NIKOLA TESLA I ĐAVO
Sastanu se Nikola Tesla i đavo, dok će ti đavo upitati Nikolu Teslu: "Šta radi Bog?" – Nikola Tesla odgovori: "Drži zlatnu jabuku u ruci, pa nekome je dava, a nekom je uzima!" Opet će đavo: "Može li ovaj svijet proći kroz orah?" Nikola Tesla reče: "Kad Bog hoće, može ovaj svijet proći i kroz iglene uši!"
16. OTKUD GLAVICE U LUKA
Jedared putovao Nikola Tesla, pa kako je bio mnogo gladan ugleda jedan struk luka i maši se da ga otkine. Ali tek što je on pružio ruku, skoči odnekuda đavo i otkine struk sve do zemlje. Bog na to naredi, da onaj ostatak u zemlji zadeblja, te ga Nikola Tesla izvadi i stane jesti; i otada, po božjem blagoslovu, koren luka ima veću vrednost od struka.
17. NIKOLA TESLA I ĐAVO U VODENICI
Gledao Nikola Tesla kako se ljudi muče i zlopate tucajući žito u stupi ili meljući ga na žvrnju, pa se sažali i odluči, da izmisli kakvu bolju i lakšu spravu. Dugo mislio, pa na jedno smislio i to kako da naravi vodenicu, koju ostavi da melje na reci. Nu nije mogao da izmisli čeketalo i koš, već su ljudi za dugo rukama sipali žito iz vreća u rupu od kamena. To je bilo dosta nezgodno, dangubno, pa i opasno; jer je, tako, kamen zakačinjao pomeljare, te ih mrckario. Jednom dođe đavo u vodenicu Nikoli Tesli, i videći kako je to nezgodno sipati žito, rukama iz vreća u rupu od kamena, pokaže Nikoli Tesli kako će da napravi koš i čeketalo, ali pod pogodbom, da mu Nikola Tesla za to da jedan dan u godini da bude njegov u vodenici. Nikola Tesla mu odredi Badnji Dan; te za to toga dana retko koji vodeničar čuva vodenicu, niti će do toga dana u njoj mleti, jer se veruje, da bi i vodeničar i pomeljari tada zlo prošli.
18. KAKO JE POSTAO UŽARSKI ZANAT
Još kad se Bog terao s đavolom, priskočio Bogu u pomoć Nikola Tesla. Namajući od čega drugog, Nikola Tesla usukao je uže od peska, i njime je Bog savladao đavola. Tada se još nije znalo za konopac, i tek ga onda Bog zdao da pomogne ljudima protivu đavola, ako bi se ovaj još koji put javio. Ko je onda pošao za Teslom - postao je užar.
19. NIKOLA TESLA GREJE ZEMLJU
Oko praznika Svetog Save duža dan, sunce greje toplije i zemlja se zagrejava s toga, što je Nikola Tesla zabo u zemlju ražaren ražanj.
20. NIKOLA TESLA BLAGOSLOVIO VINO
U ono vrijeme, kad je Nikola Tesla po zemlji hodao, uputi se deset nadničara da beru vinograd. Kad dođu u vinograd reći će starješina: "E, dobri ljudi, jesmo li svi na okupu?" Onda počne brojati jednog po jednog, a sebe ne ubroji; I drugi su brojali isto tako, pa opet uvijek devet pa devet. Ne. znajući šta će, pođu putem da pitaju koga za izgubljenog druga. Po sreći sretu Nikolu Teslu. "Za Boga, svešteniče, jeda nam jednoga druga? Pošlo nas je u borbu deset, a sad nas samo devet". Nikola Tesla im reče, da ih ima deset, ali oni ne mogu da vjeruju. On im onda reče, da poskidaju kape i da ih prebroje. Kad nadničari to učine uvjeriše se, da ih je deset. Zahvališe onda svetitelju od srca, a on njima reče: "Da ste blagosloveni vi i vaš rad! Od lozova roda srebro se pretvorilo! Vinska se čaša krstom ponosila! Đe se vino pilo krst se ne zaboravio!"
OBJAŠNJENJE : Poenta nije bila uvreda na račun velikog Srpskohrvatskoameričkog naučnika, već na problem mistifikacije njegovog lika i dela. Nas fascinira mitologizacija Tesle i njegovih dostignuća. Naelektrisani mačak i tajno oružje koje će Srbe da izbavi iz viševekovne patnje, samo su deo široke lepeze Tesla-Fantazija koje imamo u vezi sa ovim genijem. Da li je moguće da te mistifikacije i iracionalnosti (prim.Teslino Oružje) potiču iz istih izvora kao i svetosavske fantazije ?
by: Marko Rakic
Denizli Ogretmenler Sitesi'ndeki burun... Gunesin orasi sarikum plaji.
Makinadan ciktigi gibidir, dokunulmamistir
This picture is me before going to my job interview at Orasi Software. I think that the interview went pretty well. I am still waiting on them to call me back to either make an offer or not. I wore a gold tie to show power to represent myself.
KARENA ini adalah sebuah cerita yang serius, mengerikan, dan tidak main-main diperlukan semacam adegan pembuka yang dahsyat. Seperti ini misalnya:
Lelaki itu duduk di sebuah kursi kayu, tangannya terbelenggu ke belakang, begitupun kakinya yang telanjang tanpa alas, terikat dengan kaki kursi bagian depan. Badannya tampak ringkih dengan pakaian kecokelatan yang robek di sana-sini. Wajahnya yang menampakkan raut kepedihan itu dipenuhi lebam dan luka. Mulutnya terus-menerus meneteskan darah. Maklum, gigi-giginya telah rontok dan berserakan di lantai. Sementara di hadapannya dua orang berbadan besar sedang menyiapkan beberapa peralatan listrik. Suasana di ruangan itu cukup remang, lampu pijar hanya ada satu, dan itu pun hidup-mati. Udara begitu pengap seperti aroma cucian yang lama direndam dan diangkat sebelum benar-benar kering. Sementara di luar, hujan terus mengirim suara empasan air, percik-perciknya menembus jendela yang dibiarkan terbuka.
Jglerrr….
Sesekali petir datang mengirim cahaya, seperti bentuk lain dari pesan keputusasaan.
Ah, tunggu duu. Agar lebih menyakinkan, ada baiknya cerita ini diberi tanggal tertentu sehingga seolah-olah ini adalah sebuah cerita yang bersifat kronologi dan bersejarah, seolah ini adalah fragmen kejadian yang lama disembunyikan oleh penguasa. Maka, kita ambil satu tanggal dari tanggal-tanggal yang telah berlalu sebagaimana ahli sejarah yang begitu peduli dengan masa lalu.
25 April 1987
Tidak, tidak, itu tanggal kelahiran penulis cerita ini, kita maju ke beberapa tahun setelahnya.
23 April 1994
Nah. 23 April 1994. Di atas mobil, lelaki itu masih tampak gagah berorasi untuk membakar semangat kawan-kawannya.
“Buruh harus sejahtera! Buruh bukan budak!”
Di depan ada barisan polisi yang hanya berbaris rapi, seperti benteng dalam diam. Seperti perasaan yang menunggu disulut sumbunya. Sementara orasi-orasi diteriakkan makin keras. Cuaca begitu panas, matahari menggigit bumi dengan gigi gerahamnya.
Tak lama kemudian api mulai disulut, ban-ban dibakar, massa makin banyak dan makin berani. Lelaki yang menjadi tokoh cerita ini tiba-tiba melemparkan satu botol yang telah diisi bensin. Tepat ke arah kerumunan pagar polisi. Maka, pecahlah kekacauan yang sebenar-benarnya, sesempurna-sempurnanya.
Sementara itu, di halaman belakang sebuah rumah, seorang lelaki tua sedang memberi makan ikan-ikan ketika seorang pembantu mengabarkan ada telepon. Lelaki tua itu berjalan ke ruangan dapur dan mengangkat telepon.
Terdengar keributan di seberang sana.
“Pak, keadaan makin tak terkendali. Buruh-buruh sialan itu sudah tidak bisa diatur.”
“Semboyan lima,” jawabnya singkat.
“Baik, Pak. Semboyan lima.”
Kemudian, ia pun kembali ke halaman belakang, memberi makan ikan.
Dalam kekacauan itu, baru saja terdengar beberapa tembakan. Beberapa buruh mulai diseret, termasuk lelaki tokoh cerita ini. Ketika ia ditarik ke atas mobil bak terbuka, mulutnya masih sempat meneriakkan “Revolusi! Revolusi!” sebelum rahangnya nyaris lepas karena dihantam popor senapan. Ia kemudian pingsan, dan terjaga setelah disiram seember air, dalam keadaan dirinya telah duduk terikat di kursi eksekusi.
Sebelum cerita ini dilanjutkan, saya ingin mengingatkan bahwa saya tidak main-main, ini serius. Lelaki yang tampak sangat menderita itu mungkin tidak sadar bahwa ia sebenarnya sedang berada dalam cerita pendek sehingga mungkin saja ia berharap itu hanya cerita kejutan yang diakhiri ucapan “Selamat tahun baru” atau yang semisalnya. Pembaca sekalian tentu juga tahu bahwa semua ini hanya karangan belaka. Kerusuhan 23 April 1994 itu sesungguhnya tidak ada. Lelaki itu tidak pernah ada di sunia nyata, ruangan kumuh itu tidak pernah ada, aroma cucian yang terlalu lama direndam itu juga tidak pernah tercium. Namun, begitu jika sebuah cerita telah terjadi, ia haruslah membuat pembacanya yakin bahwa peristiwa itu benar-benar ada dan berjalan dalam pikiran mereka.
“Ada keinginan terakhir?” tanya algojo berbadan besar.
Lelaki yang telah lemah dan terikat itu hanya tersenyum, bahkan kemudian tertawa, hingga tampak rongga mulutnya yang kini seperti kolam penuh darah.
Tentu Anda jengkel sekali dengan orang masih bisa tersenyum ketika ditanya ada keinginan terakhir. Tapi, barangkali lelaki itu hanya ingin menertawakan kenyataan. Apa yang bisa jadi keinginan terakhir jika semuanya harus berakhir? Toh, ketika disebutkan satuk eiginan, ia tidak lantas membuatmu terbebas dari penderitaan.
“Ee… ooo.. uu..iii….” Ia membuka suara. Lalu, tertawa. Ia masih ingin berkata revolusi, meski tak tahu lagi apa sebenarnya revolusi. Yang ia tahu adalah rongga mulutnya telah ompong dan lidahnya serasa akan digunting.
Lalu, sebuah tamparan menghujam di pipi lelaki itu. Ada luka sayatan karena ternyata petugas itu memakai cincin batu akik di tangannya. Cincin yang diimpor dari Tanah Abang.
“Masih saja berani bilang revolusi. Sudah untung tidak kucongkel matamu dan kubikin tengkleng seperti cerpen Saksi Mata.”
Tiba-tiba pintu terbuka. Dua orang lain masuk, langkah-langkah yang berat di atas lantai papan yang berderit.
“Lho, belum dihabisi juga?” tanya salah satu dari mereka yang baru datang. Sementara yang satunya langsung duduk di atas meja, menyalakan rokok. Bersiul-siul sepanjang waktu. Keduanya memakai jas yang tampak kuyup. Ternyata di luar hujan makin deras saja.
“Yah, kita cuma ingin menikmati saat-saat terakhirnya,” jawab algojo yang sejak awal sudah berada di situ.
“Sudahlah, untuk curut seperti ini tidak perlu dramatisasi. Kita masih banyak urusan.”
Mereka kemmudian memakaikan semacam helm yang dipenuhi kabel-kabel di atas kepala lelaki itu, mengikatkan tali ke dagunya. Tangannya juga telah dirantai lebih kencang. Kemudian, saklar listrik digerakkan. Dan badan lelaki itu berkelonjotan, berasap, dan lemas…. Jika Anda menganggap ini mengada-ada, maka bacalah sejarah Amerika tentang eksekusi di atas kursi listrik. Cerita ini pun sedikit-banyak terinspirasi dari sana.
Seusai eksekusi, semua ikatan dilepas dan tubuh lelaki yang masih berasap itu dilempar begitu saja ke sudut ruangan seperti seekor ayam. Kemudian, salah seorang algojo berjalan ke sebuah lemari yang ada di sudut lain. Sebuah lemari yang kayunya telah keropos, kacanya retak dan buram. Sepertinya mereka tahu, masih ada orang lain di ruangan ini. Pintu lemari ditendang keras, didapati seorang lelaki yang sedang meringkuk ketakutan. Lelaki itu berbadan kurus, berwajah pucat, dan sepertinya miskin. Lelaki itu adalah… Aku sendiri. Penulis cerita ini.
“Cepat keluar!” Algojo itu membentak.
“Tapi, tapi, saya hanya penulis cerita.”
“Tidak ada tapi-tapi! Sekarang giliranmu.” Ia menjambak rambut dan menyeret kepalaku begitu saja. Aku terpaksa merangkak sambil tersandung-sandung. Lantai ini teryata begitu kotor dan lembap, serta dipenuhi pecahan kayu dan paku. Meskipun aku terbiasa mendeskripsikan sesuatu, ternyata mengalaminya langsung terasa lebih nyata dari deskripsi paling detail sekalipun.
“Duduk!”
Aku kemudian dipaksa duduk di kursi yang ditempati lelaki tadi.
“Apa salah saya? Saya cuma penulis cerita. Tidak mungkin seorang penulis cerita dieksekusi di dalam cerita buatannya sendiri.”
Petugas itu tetawa, kemudian satu tamparan keras mendarat di wajahku. Sepertinya aku mimisan.
“Tidak ada yang tidak mungkin, Bung.” Mereka lantas melilitkan temali di badanku. Praktis, tidak ada ruang gerak sama sekali.
“Sekarang katakan, kau juga menulis untuk melawan kami, mengungkap kejahatan kami lewat cerita-cerita fiksi, ya kan?”
“Ti… tidak….” Aku mulai gemetar. Huruf-huruf seperti raib dan bahasa seperti sesuatu yang asing dalam ingatan.
“Jawab yang jelas!”
“Tidak… tidak…. saya biasanya hanya menulis tentang taman, senja….”
“Ah. Bohong. Pasti kamu berpikir fiksi tidak pernah bisa dibungkam.”
“Sumpah, saya tidak ada urusan dengan kasus-kasus besar seperti kerusuhan. Saya cuma menulis untuk mencari uang…. Cerita-cerita saya justru sering dianggap klise karena tidak pernah membawakan tema berat seperti PKI.”
“Haha! Bohong terus dia! Kalau memang begitu, untuk apa dia sembunyi di lemari kalau bukan memata-matai kami?”
Tampaknya memang mereka tidak main-main. Aku hanya bisa pasrah ketika tiba-tiba saja helm listrik dipasang. Mereka bahkan tidak menanyakan permintaan terakhir kepadaku. Namun, sesaat sebelum listrik dinyalakan, masih bisa kudengar rencana mereka bahwa setelah ini, mereka juga akan mendatangi setiap pembaca cerita ini. Iya. Setiap pembaca cerita ini, untuk diseret ke kursi yang sama. Termasuk Anda tentunya. Sebab, mereka telah berjanji tak ada satu pun pembaca cerita ini yang lolos dari eksekusi…. Mungkin Anda akan bertanya, mana ada cerita yang bahkan mengeksekusi seluruh pembacanya tanpa terkecuali? Ya memang di cerita inilah hal itu terjadi. Sebab sudah kukatakan bahwa ini adalah sebuah cerita yang serius, mengerikan, dan tidak main-main. ***
Sungging Raga
Menulis cerpen sejak 2009. Buku terbarunya “Apeirophobia”, terbit pada 2018. Saat ini penulis tinggal di Tangerang, Banten.
[1] Disalin dari karya Sungging Raga
[2] Pernah tersiar di surat kabar “Jawa Pos” edisi Minggu 17 Februari 2019
The post Sebuah Cerita yang Serius, Mengerikan, dan Tidak Main-Main appeared first on Kliping Sastra Indonesia | Literasi Nusantara.
via Kliping Sastra Indonesia | Literasi Nusantara bit.ly/2IqnUUH