“Dok posmatram tvoj odraz u ogledalu, hiljade sićušnih impulsa se razlivaju duž mog korteksa, lagano spuštajući se poput infitizivno male lančane reakcije duž kičmene moždine, osećam treperanje receptora za toplotu niz unutrašnju stranu ruku, osećam se živim, večnim, neuništivim, neraskidivim sa kosmosom oko mene, želim da i ti to osetiš, želim i shvatam, niz jagodicu slana kapljica se spušta iz mog oka, shvatam ti nisi ja, svet ne vidimo istim očima, kažiprstom pokušavam dodirnuti tvoje rame, ne primećuješ suptilnost mog pokreta, on ostaje bez pokrića, lagano prislanjam ruke uz telo, poslednji put gledajući tvoje teme, okrećem se i odlazim”