sekica
Црква Св. Тројице, Манасија (Ресава)
Манастир Манасија (Ресава)
Манастир Манасија се налази у непосредној близини Деспотовца, крај реке Ресаве, по којој је добио првобитно име - Ресава. Ктитор манастира је деспот Стефан Лазаревић (1389-1427). Црква и друге грађевине настале су између 1407. и 1418, неколико деценија пре коначног пада српске државе (1459). То је једно од последњих великих дела српске уметности и сведочанство о културно-уметничким вредностима Србије. По стилу градње Манасија (Ресава) припада такозваној Моравској школи.
Црква Св. Тројице смештена је у средиште простора заштићеног зидовима и кулама. После манастира Дечана, она је друга по величини средњвековна црква. Црква је грађена искључиво од камена. У току вишевековне турске окупације, манастир је више пута пустошен и разаран. Турци су тако, са цркве скинули оловни кров, па је више од једног века црквена грађевина прокишњавала и 2/3 фресака је неповратно пропало. 1718 године Аустријска војска је окупирала овај крај, па је y манастиру направила барутaну. Несрећним случајем, приликом једне експлозије западни део цркве је тешко оштећен. Аустријске власти су затим наредбом из 1719 године, забраниле Србима да поправљају своје цркве, па је доста касније могло да се почне са обнављањем и так тада дозида већи део данашње припрате. Манастир је је пустошен, паљен и разаран 1439, 1456, 1476 и 1734, а обнављан делимично 1735, 1806, 1810 и 1845, док су најтемељнији рестаураторско-конзерваторски радови, обављени тек 1956.
Monasterio Manasia (Resava)
Monasterio Manasía se encuentra cerca de Despotovac, al lado de río Resava, por el que recibió su nombre original - Resava. El padrón del monasterio es Stefan Lazarević (1389-1427). La Iglesia y otros edificios que hay aquí se fueron creados entre 1407 y 1418, Unas décadas antes de la caída definitiva del Estado de Serbia (1459). Esta es una de las últimas obras del arte y la evidencia de los valores culturales y artísticos de Serbia. El estilo de construcción de Manasija (Resava) pertenece a la denominada escuela de Morava.
La Iglesia de Santa Trinidad está ubicada en la zona central, entre las paredes protectoras y torres. Después del Monasterio Decani, es la segunda mayor iglesia medieval. La iglesia fue construida exclusivamente de piedra. Durante la ocupación Otomana, el monasterio fue devastado y destruido en varias ocasiones. Los Turcos quitaron el plomo de los tejados de la iglesia, y durante más de un siglo, había fugas de agua, por lo que las 2/3 partes de los frescos que hay en su interior está irremediablemente arruinado. En 1718 el ejército austriaco ocupó esta zona, y el monasterio fue utilizado como almacén de pólvora. En una explosión accidental en la parte occidental de la iglesia sufrió graves daños. Como las autoridades austriacas en 1719 dieron la orden de prohibición de que los Serbios no puedan reparar sus iglesias, la reconstrucción de esta parte de la iglesía se pudo realizar muchos años más tarde. El monasterio fue devastado, quemado y destruido en 1439, 1456, 1476 y 1734, y parcialmente reconstruido en 1735, 1806, 1810 y 1845, mientras las obras de conservación y restauración más completas se hiceron en 1956.
Monastery Manasija (Resava)
Мonastery Manasia is located near Despotovac, close to river Resava, for which it received the original name - Resava.The monastery patron was Stefan Lazarević (1389-1427).The Church and other buildings here were created between the 1407 and 1418, a several decades before the final fall of the Serbian state (1459). This is one of the last major part of Serbian art and evidence of the cultural and artistic values of Serbia. The construction style of Manasija (Resava) belongs to the so-called Morava school.
The Church of Holy Trinity is located in the central area between the protective walls and towers. After Monastery Decani, this is the second largest medieval church in Serbia. The church was built entirely of stone. During the Ottoman occupation, the monastery was devastated and destroyed in several occasions. The Turks took the lead from the roofs of the church, and for over a century, there were water leaks, so the 2/3 parts of the frescoes are hopelessly ruined. In 1718 the Austrian army occupied this area, and the monastery was used as a powder magazine. In an accidental explosion, the western part of the church was seriously damaged. As the Austrian authorities in 1719 gave the order that Serbian people can not repair their churches, the reconstruction of that part of the church could be done many years later. The monastery was devastated, burned and destroyed in 1439, 1456, 1476 and 1734, and partially restored in 1735, 1806, 1810 and 1845, while the most complete conservation and restoration works were made in 1956.
Црква Св. Тројице, Манасија (Ресава)
Манастир Манасија (Ресава)
Манастир Манасија се налази у непосредној близини Деспотовца, крај реке Ресаве, по којој је добио првобитно име - Ресава. Ктитор манастира је деспот Стефан Лазаревић (1389-1427). Црква и друге грађевине настале су између 1407. и 1418, неколико деценија пре коначног пада српске државе (1459). То је једно од последњих великих дела српске уметности и сведочанство о културно-уметничким вредностима Србије. По стилу градње Манасија (Ресава) припада такозваној Моравској школи.
Црква Св. Тројице смештена је у средиште простора заштићеног зидовима и кулама. После манастира Дечана, она је друга по величини средњвековна црква. Црква је грађена искључиво од камена. У току вишевековне турске окупације, манастир је више пута пустошен и разаран. Турци су тако, са цркве скинули оловни кров, па је више од једног века црквена грађевина прокишњавала и 2/3 фресака је неповратно пропало. 1718 године Аустријска војска је окупирала овај крај, па је y манастиру направила барутaну. Несрећним случајем, приликом једне експлозије западни део цркве је тешко оштећен. Аустријске власти су затим наредбом из 1719 године, забраниле Србима да поправљају своје цркве, па је доста касније могло да се почне са обнављањем и так тада дозида већи део данашње припрате. Манастир је је пустошен, паљен и разаран 1439, 1456, 1476 и 1734, а обнављан делимично 1735, 1806, 1810 и 1845, док су најтемељнији рестаураторско-конзерваторски радови, обављени тек 1956.
Monasterio Manasia (Resava)
Monasterio Manasía se encuentra cerca de Despotovac, al lado de río Resava, por el que recibió su nombre original - Resava. El padrón del monasterio es Stefan Lazarević (1389-1427). La Iglesia y otros edificios que hay aquí se fueron creados entre 1407 y 1418, Unas décadas antes de la caída definitiva del Estado de Serbia (1459). Esta es una de las últimas obras del arte y la evidencia de los valores culturales y artísticos de Serbia. El estilo de construcción de Manasija (Resava) pertenece a la denominada escuela de Morava.
La Iglesia de Santa Trinidad está ubicada en la zona central, entre las paredes protectoras y torres. Después del Monasterio Decani, es la segunda mayor iglesia medieval. La iglesia fue construida exclusivamente de piedra. Durante la ocupación Otomana, el monasterio fue devastado y destruido en varias ocasiones. Los Turcos quitaron el plomo de los tejados de la iglesia, y durante más de un siglo, había fugas de agua, por lo que las 2/3 partes de los frescos que hay en su interior está irremediablemente arruinado. En 1718 el ejército austriaco ocupó esta zona, y el monasterio fue utilizado como almacén de pólvora. En una explosión accidental en la parte occidental de la iglesia sufrió graves daños. Como las autoridades austriacas en 1719 dieron la orden de prohibición de que los Serbios no puedan reparar sus iglesias, la reconstrucción de esta parte de la iglesía se pudo realizar muchos años más tarde. El monasterio fue devastado, quemado y destruido en 1439, 1456, 1476 y 1734, y parcialmente reconstruido en 1735, 1806, 1810 y 1845, mientras las obras de conservación y restauración más completas se hiceron en 1956.
Monastery Manasija (Resava)
Мonastery Manasia is located near Despotovac, close to river Resava, for which it received the original name - Resava.The monastery patron was Stefan Lazarević (1389-1427).The Church and other buildings here were created between the 1407 and 1418, a several decades before the final fall of the Serbian state (1459). This is one of the last major part of Serbian art and evidence of the cultural and artistic values of Serbia. The construction style of Manasija (Resava) belongs to the so-called Morava school.
The Church of Holy Trinity is located in the central area between the protective walls and towers. After Monastery Decani, this is the second largest medieval church in Serbia. The church was built entirely of stone. During the Ottoman occupation, the monastery was devastated and destroyed in several occasions. The Turks took the lead from the roofs of the church, and for over a century, there were water leaks, so the 2/3 parts of the frescoes are hopelessly ruined. In 1718 the Austrian army occupied this area, and the monastery was used as a powder magazine. In an accidental explosion, the western part of the church was seriously damaged. As the Austrian authorities in 1719 gave the order that Serbian people can not repair their churches, the reconstruction of that part of the church could be done many years later. The monastery was devastated, burned and destroyed in 1439, 1456, 1476 and 1734, and partially restored in 1735, 1806, 1810 and 1845, while the most complete conservation and restoration works were made in 1956.